Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

18 ОДЕЉАК ПРВИ

друго. Ранковић је писао Мушицком, и овај је одмах одговорио, и јавио, између осталог, да је (Орфелин пре тридесет година умро. Фисљма 52). —_У доцнијем писму јавља му да о Обрадовићу поуздано ништа више не зна сем онога шта ће у изводу «од прилике на пола табака; објавити у Аналима. Тамо ће штампати зато, што није згодан за његову «Добров= скогу Библиотеку или Енциклопедију, јер хронолошки није тачан, нити има списка његових дела, ни биографије после 1788. год. »Ако некад све скупим тада — «.

И заиста је и наставио даље истраживање о њему не само преко својих Карловчана и преко њих од Мушицког, него и преко других. Дознавши да је Доситијев сестрић Григорије (Обрадовић, директор српско= влашких школа у Банату, пише му 69. апр. 1810; преко неког његова рођака који је трговачким послом био у Бечу, да му што јави о животу и списима свога ујака Фисљма 149. Одговор му је стигао тек у августу «Нов. Писђ. 200, 202). А. и доцније је остао с њим у преписци. ФЛисљма 197, 198..

Тај чланак о Доситију изашао је у фебруарској свесци Анала «АпаПеп а. 126. ц, Кипз, књ . стр. 341—350. 1810) под називом: »Биографија. Димитрије Обрадовић, рођењем Србин из Баната, први српски народни списатељ, сада сенатор, главни надзорник школа и васпитач деце Црног Ђорђа у Београду.« — То је кратка, али врло потпуна и прегледна био= графија Доситијева до године 1788 израђена по Животу и Прикљученијама и Писмима додатим уз Басне. Те две књиге само је и имао при руци, а од осталих помиње само још Бубвицу (коју назива »књижица« — Вист еп — и која тада и није била штампана) и Савеше здравог разума. — (Ово је један од првих радова Копитаревих у Бечу, који се — како вели Добровски — допао многим па и њему Иисљма 159. Пре тога написао је само о Штулију и Ланосовићу и једну белешку о словенском натпису у Севници (Лихтенвалду) обоје у децембру 1809. «Р. Ф. В. г. 1дп и 12).

Два—три месеца доцније изишао је други његов чланак о Доситију под називом »Одломци из биографије Димитрија (Обрадовића, Илира из Аустрије. Прилог познавању људи, народа и земаља« (К!. 5ећг. 49—56) У уводу представља укратко ко је Доситије, називајући га српским Ана= харзисом, куда је путовао, шта је написао на чистом српском језику и који су његови следбеници. За сада даје »Обрадовићево писмо његову земљаку Харалампију, наштампано испред аутобиографије, које је апо= логија његову писању народним говором«, зато што се из њега познаје

1 Писма 64 и 66, писмо од 3—=12 нов. 1809. — Желећи набавити Доситијеве списе пише му у истом писму (стр. 70): По АП. 156. Х%а. 1789. Самова (Батпизсће) књижара у Прагу треба да има његове „базпе“, његов »животђ« његов »Саветђ здраваго разума«: »ја бих желео од сваког Обрадовићева списа имати по један примерак, али сам скоро изгубио наду да ћу их добити — Добровски му је одговорио да је Самова књижара давно прегтала и да Обрадовићеве књиге ваља из Срема добавити. — Писма 79; писмо од 20. ХИ- 18009.

помене. о аватар та