Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ПЕДЕСЕТА Т4Л

у Ен =

смрт, постао је први кустос Дворске Библиотеке и дворски саветник. Аустрија је била Аустрија. '

Друго, он је врло слабо познавао дух и идеологију српског народа, кад се надао да ће Србе политички моћи оцепити од Русије подизањем културе, увођењем у књижевност народног језика и савршеног правописа, и поштовањем њихове вере. Рођен у једном од најмањих словенских народа без историске традиције, он није могао разумети да (Србима није вера идеал већ штит, којим бране своју народност и под Турцима од Мухамеданства, и под Аустријом од Католичанства; већ да им је идеал ослобођење од ропства и државна самосталност, коју су носили у својој души, у народним песмама, и да четиристогодишње робовање није у њима угасило жеђ да освете Косово. Они нису могли очекивати за то помоћи од немачке и католичке Аустрије, већ једино од једноверне и словенске Русије.

Али док су овако његове политичке фантазије потпуно пропале, остао је његов позитиван рад, и његово бе се име са захвалношћу помињати у српском народу докле се год буде помињало и Вуково.

1 Занимљиво је да је још тада стари Добровски много трезвеније гледао на по= ложај (Словена у Аустрији. Поводом Копитарева одушевљеног писања за Аустрију и за Беч као центар словенске науке, он му пише: »(Сетите се само да ми имамо посла с Немцима, који неће остати неми... Браво, мили Словане, хтео бих вам узвикнути, брависимо, шта више, кад би то помагало. »Аустрија нада све, кад би она хтела,« кад би она дала Словенима њихово образовање, или хтела дати... Како може у Бечу успе= вати једна словенска Академија то најмање разумем ја, који документално знам да се ту излегао ђаволски принцип германизовања, — Писбма, 134, !41 и даље, 404.