Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

о основним начелима и правима на раду 1998. године. Устав МОР-а, уз Филаделфијску декларације (1944. г.) и наведене декларације из 1998. и 2008. чини целину циљева и начела.

У европским оквирима изазови глобализације, нових (информатичких) технологија, европеизације и интернационализације пословања, измењене структуре породице, старења становништва, на почетку ХХТ века довели су до појаве и развоја алтернативног модела традиционалном европском социјалном моделу – флексигурности, који је Европска комисија понудила државама чланицама у виду саопштења, као инструмента тзв. меког права у процесу хармонизације радноправних система.

Наиме, традиционални европски социјални модел укључује филозофске и идеолошке елементе, који су послужили за правни оквир европског социјалног модела, радно право и право социјалне сигурности, као конститутивне правне елементе тог модела. Филозофија изградње европског социјалног модела заснива се на нужним социјалним корекцијама функционисања тржишне економије, у условима политичког плурализма, владавине права, што је водило афирмисању основних социјалних права, као садржају европског социјалног модела. Отуда, европски социјални модел заснива се на заједничким елементима националних система радног права и права социјалне сигурности у оквиру европских држава, чији заједнички садржај чине основна социјална права прокламована међународним и европским конвенцијама и повељама о људским правима; стандарди некомунитарног и комунитарног права; основна институционална решења до којих се долази упоредноправним изучавањем радног и права социјалне сигурности — "јединство у различитостима" “> Одређени аутори указују на то "јединство у различитостима" када бране европски начин живота и цивилизацијских стандарда, који се испољава у тековинама социјалне Европе: "социјалне државе благостања Олофа Палмеја (скандинавски модел живота), социјалног дијалога аустријске државе Бруна Крајског (дијалог у привреди између синдиката, владе/државе и капиталиста), привредног модела социјално-тржишне привреде њемачког привредног чуда Ерхарда и касније Вилија Бранта и традиције Француске Пете Републике снажног јавног сектора на кључним подручјима за државу." Ha тај начин, уместо (англосаксонског) модела тржишног фундаментализма либералне филозофије који је после пада Берлинског зида "запљуснуо" Европи, а посебно земље транзиције“, све су сна-

= M. Rigaux, Projet: Memorandum sur le modele social europeen, Antwerp, 2006, crp. 1-4. ~ ©. Iru6nap, Yruuaj rmo6amne kpu3e na Upuy Гору и Западни Балкан, Подгорица, _ 2009, erp. 270-271. 7" "Земље у транзицији увеле су неразређену верзију тачеризма, много жешћу од оне на коју би Британци икада пристали... Појавио се огроман јаз између (екстрајбога19