Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

главни приоритети. Наводе се и одговарајуће мере активне и пасивне политике запошљавања, побољшање рада јавних служби за запошљавање, реформисање система професионалног оспособљавања, уређивање поступка колективног отпуштања, побољшање положаја само-запослених лица, мада је до застоја социјалног дијалога дошло у погледу политике зарада.“

Економска криза има парадоксалан ефекат на социјални дијалог на нивоу послодавца. Комбинује се уговарање неповољних /клаузула/ и повољних услова рада /клаузула/. Криза утиче неповољно, посебно на нивоу послодавца (предузећа), у погледу преговарања о зарадама и другим примањима запослених, на тај начин што се редовно тежи задржавању или снижавању нивоа зарада, како би се за узврат задобила већа сигурност запослења, односно одустајање од колективног отпуштања и избегавања отварања стечајног поступка. Статистички none говоре да је у 2009. године дошло до повећања броја стечајева за око 25%'!, што је снажно увећало стопу незапослености у земљама ЕУ, САД, Јапана. У одређеним гранама индустрије које су посебно погођене услед светске економске (финансијске) кризе – нпр. у аутомобилској индустрији, јављају се бројни модалитети преговарања, односно постизања споразума — колективног уговора о раду на нивоу (послодавца) привредног друштва, којима се снижава ниво индивидуалних права запослених, посебно у погледу "замрзавања" зарада и других накнада, укључујући и давања (уплате доприноса) у оквиру компанијског допунској пензијског или здравственог осигурања. Поред тога, уговарају се краће паузе на раду, снижава увећање зараде за прековремени рад, снижавају чак и накнаде (отпремнине) по основу колективног отпуштања (нпр. колективни уговор о раду који је компанија за производњу зутомобице Бога закључила 9. марта 2009. са Синдикатом аутомобилских радника). · Штавише, у САД је као део споразума о владиној помоћи компанијама Chrysler u General Moto (од 17,4 милијарде долара) преузимање обавезе (закључивањем у колективним уговорима клаузуле социјалног мира) да синдикати неће организовати штрајк или други облик индустријске акције (ког зорраве). “ У јапанској ауто компанији Тоуога, такође, дошло је до одговарајућих мера прилагођавања, што је, у појединим зависним друштвима имало за последицу постизање споразума о снижавању основних зарада и смањењу производње за 10% почев од !. априла 2009, како би се избегло колективно отпуштање и смањили трошкови. Ипак, от-

791, Rychly, op. cit., Annex I, erp. 42. "| M-F. Baud, Les eterproises dans la crise: une course d’obstacles, Confrontations Europe, ed. Ph. Herzog, n.85/2009, erp. 21-23. 1. Rychly, op. cit., Annex II, erpr. 45. 31, Rychly, op. cit., Annex II, стр. 45. 30