Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

дова се врши поновна расподела или прерасподела дохотка онима којима је то потребно, с обзиром на стање социјалне несигурности у које су доведени наступањем одређених ризика. Полазећи од механизма обезбеђења средстава за DO Rap yE aie социјалних права, она се често дефинишу и као права редистрибуције. 7 за ова права се још употребљава и назив "права друштвеног благостања". Овај термин је настао у доба формирања државе благостања (Welfare зтате) после Другог светског рата у европским и ваневропским дрTE. Држава благостања је држава која подржава благостање свих грађа-

8 Реч је о таквој концепцији социјалне сигурности која се заснива на томе да држава сваком грађанину ствара минимум гаранција које му обезбеђују материјално благостање (здравствену заштиту, образовање, запослење, стан, социјално осигурање и др.). Обезбеђење материјалног благостања грађанима (посебно слабијим члановима) јесте циљ државе кога она легализује и претаче у права и дужности одређених субјеката.

Права која садрже овлашћења одређених категорија лица на материјално благостање названа су "права друштвеног благостања" које гарантује држава. Треба рећи да држава гарантује обезбеђење минимума благостања вођењем одређене економске (фискалне) политике која је заснована на прерасподели националног дохотка. Наиме, она пореским системом и другим финансијским инструментима прикупља средства у фондове (државне или јавних служби) и из тих фондова обезбеђује престације онима који су социјално угрожени (стара лица, лица са инвалидитетом и др.). Термин "престације" не треба схватити тако да он подразумева само давања и чињења, која се непосредно пружају угроженом лицу, него и престације чија је намена отварање нових радних места. Отварањем нових радних места и запошљавањем незапослених лица отклањају се последице које изазива ризик незапослености. Циљ сваке економске и социјалне политике мора бити да што већи број лица (радноспособних) буду запослени, а не да примају престације по основу незапослености.

Право "друштвеног благостања" подразумева права која садрже овлашћења на минимум благостања која гарантује држава. Ова права треба посматрати као легални израз темељне, виталне, основне људске потребе за опстанком. Чини се да економска и социјална права своју рсалност морају да црпе из права на живот као најјачег људског права. ' У Она су се развила из потребе да сваком човеку буде омогућено да сопственим радом или имовином обез-_ беди средства за живот себи и члановима своје породице (то подразумева

'7 Jean-Jacques Dupeyroux, Droit de la sécurité sociale, Paris, 1978, стр. 20. 8 С. Завадски, ор. си., стр. 71. |" Драгољуб Мићуновић, "Темељи и будућност људских права", Југословенска ревија за међународно право, бр. 1-2/1989, стр. 3-10 462