Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

средства за опстанак и развој). Међутим, оним члановима друштва који по основу рада или капитала не могу (из разлога који не зависе од њихове воље) да обезбеде средства за живот треба иста обезбедити применом механизама социјалне државе и то најмање у висини егзистенцијалног минимума. Из реченог произлази да су својина и рад две одредишне тачке око којих се концентришу економска и социјална права. Да би се ова права остварила неопходно је да се рад и својина употребљавају.

Према томе, држава инструментима економске и социјалне политике узима од оних који имају и даје онима који немају. Под покровитељством државе долази до изражаја друштвена (општа) солидарност. У овом смислу чини се, је у изразу "право друштвеног благостања" употребљен термин "друштвеHor". Y књижевности се од неких писаца термин "благостање" поистовећује са термином "правда". Сходно реченом ово право би се могло назвати правом на социјалну правду. Но, без улажења у расправу о терминологији, оно што је сигурно јесте да се овим правима обезбеђује одређени ниво социјалне правде. Реч је о правима која треба посматрати као легални израз темељне, виталне, основне људске потребе за опстанком. Сигурно је да људско право на живот постаје реално тек онда ако се гарантује право на заштиту од глади. Економска и социјална права своју реалност морају да црпе из права на живот као најпречег људског права. Према томе, она су се развила из потребе да сваком човеку буде омогућено да сопственим радом или имовином обезбеди средства за живот себи и члановима своје породице, а то подразумева средства за опстанак и развој.

3. Социјално право као начин задовољавања потреба

Социјално право може бити одређено и као начин задовољавања потреба, то јест као захтевање (и обезбеђивање) заштите од другог, у овом случају, државе. Ова дефиниција указује да човека неприлике или тешкоће, односно тешка социјална ситуација покрећу да тражи заштиту од државе. Наведена дефиниција није, дакле, структурална, што значи да не одређује и не анализира елементе социјалног случаја. Она, уместо тога, указује на последицу социјалног случаја, упућује на начин њеног отклањања и одређује субјекта заштите, односно помоћи. Према томе, аутори ове дефиниције стављају акценат на стање соје догађај проузрокује и на начин превазилажења тог стања.“

Предраг Јовановић под социјалним ризиком подразумева стање, догађај или појаву која има или може имати одређен индивидуални и друштвени соци-

°° Maria Kalenska et al., Cekoslovenske pravo socijalniho zabezpeceni, Praha, 1986, crp. 16. Has. према Предраг Јовановић, Радно право, Нови Сад. 1993, стр. 332. 463