Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

од његове делатности или у вези са његовом делатношћу. Има неких ризика за које се не може рећи да су догађаји у смислу да су изазвани деловањем неких спољних фактора, па чак не могу бити изазвани ни деловањем самог појединца. На пример, старост. Овај ризик је последица једног физиолошког континуираног процеса који се назива старење. Треба имати у виду и могућност приступа, према коме би догађај био схваћен као проузроковач социјалног стања које захтева заштиту односно помоћ другог лица. Стање је оно што се догодило лицу, оно што траје, оно што је изазвано код њега и што му онемогућава да задовољи потребе на основу свога рада или имовине. Оно може да буде привремено (нпр. болест) или трајно (нпр. инвалидност која значи трајне промене у здравственом стању). Понекад се од стране неких аутора поистовећује проузроковач са ризиком. На пример, често се каже да је несрећа на послу осигурани ризик. Она је очигледно проузроковач ризика.

Има, дакле, основа и не само основа, него и потребе кад се расправља о осигураном ризику да се указује на превентивну и куративну функцију система социјалне сигурности односно социјалног осигурања. При том би превентивна функција подразумевала предузимање мера да се спречи деловање проузроковача, док би куративна функција отклањала последице наступања троузроковача ризика. То би значило обезбеђење одређених престација ради задовољавања потреба по другом основу. Дакле, кад се ризик догоди онда се предност даје последицама, а док се не догоди предност се даје неутралисању проузроковача.

=

Милосав Милосављевић, такође, заступа мишљење да је појам социјални случај превазиђен. Но, и поред овог, на први поглед искључивог става, он ипак не искључује могућност његове употребе. Ово посебно у социјалном осигурању "где се", како каже, "мора утврдити узајамна веза између конкретних и унапред дефинисаних догађаја и њихових последица по осигурана лица.“ Два су разлога које овај аутор истиче, а који не иду у прилог појму социјалног случаја. Први разлог лежи у томе што у највећем броју случајева неповољни услови живота и њихово погоршање нису резултат неког одређеног догађаја (нпр. сиромаштво), већ могу бити последица и одређеног друштвеног положаја или трајне односно постојане социјалне ситуације.“ Други разлог лежи у томе што је овај појам (социјални случај) преузак да би обухватио све елементе социјалне ситуације која се сматра неповољном, лошом, угрожавајућом. Овај писац сматра да би појам "социјални случај" могао бити замењен једним адекватнијим појмом, а то би, по његовом мишљењу био појам "социјална несигурност". Под социјалном несигурношћу Милосављевић подразумева "такву социјалну ситуацију и поло-

= Милосав Милосављевић, Социјална сигурност у самоуправном друштву, Београд, 1984, стр. 28. > ла.

465