Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

2005.

Погоршање укупних макроекономских перформанси привреде Србије али и спорост ефектуисања пензионих реформи, донели су уз залагање ММФ нове промене у пензионој регулативи:

- Заоштрени су услови пензионисања, односно подигнута је старосна граница за две године код старосне и породичне пензије. Ова промена ће бити изведена током четири године и 2010. би требала да буде достигнута циљна вредност.

- Промењен је систем индексације: уместо швајцарске формуле (једнак пондер раста цена и раста зарада) прелази се на индексирање трошковима живота. Ово је радикална концепцијска промена, будући да ће раст пензија још више заостајати за растом зарада, тако да пензионери неће учествовати у економском напретку земље већ ће стално бити одржавани на истом нивоу реалног дохотка. На тај начин ће се континуирано смањивати учешће пензија у друштвеном производу земље.

Све ове измене законске регулативе даће прве ефекте тек после 2010. године када се исплате сва дуговања пензионог фонда пензионерима и када престане дејство прелазних решења.

Међутим, задржавање оваквих решења, пре свега индексације пензија трошковима живота не могу бити прихватљива у дужем року, будући да није праведно један сегмент популације на дуго искључити из резултата привредног раста и довести велики број пензионера у групу сиромашних грађана.

Посматрајући са финансијског аспекта, промене из претходног периода донеле су олакшање, али нису решиле фундаменталне, дугорочне проблеме имајући у виду да је држава из буџета уплатила у Фонд за пензионо и инвалидско осигурање у периоду 2003-2008. око 565 милијарди динара. Наведени износ је већи од целокупног приватизационог прихода Србије. У току првих 6 месеци 2009. године укупан дефицит у буџету износио је 55,2 милијарде динара, а од тога највећи део је трансферисан за пензије.

5. Основни проблеми и могућа решења, у условима глобалне кризе Два су основна проблема са пензионог системом у Србији: Први је краткорочно/средњорочан и финансијске је природе: високо учешће расхода ПИО система у друштвеном производу земље (12.5% БДП у 2007.

години и 10,4% у 2008. години) директно утиче на смањење животног стандарда становништва и успорава привредни раст.

Други је дугорочан и демографски: временом се погоршава однос броја активних осигураника и пензионера, што повећава терет финансирања пензи-

495