Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

ја. Чести су примери да постоји и више него један пензионер на двојицу или Једног осигураника, (нпр. у Бугарској и Румунији број пензионера и осигураника је готово изједначен). Данас је у Србији тај однос 1,6:1, што значи да Једног пензионера финансира 1,6 запослених. Овакав однос је резултат врло ниске запослености, али и делом старења становништва. Упоређења ради, прихватљив однос за лежерно финансирање пензија је 3:1. Пензиони је систем тако постао скуп начин ублажавања социјалних тешкоћа и незапослености и све је теже обавља основну функцију: смањење ризика старости, инвалидности и смрти.

Теоријски посматрано постоје четири опције решења ових тешкоћа:

Прва опција: не предузимати ништа

Темељи се на уверењу да је пензиони систем током последњих реформи добро подешен, да се не може даље битно унапређивати без већих социјалних и политичких трошкова и да је потребно сачекати извесно време како би се позитивни ефекти у пуној мери исказали. У прилог овој опцији говоре будући ефекти подизања старосне границе, који ће смањити број пензионера. Садашњи систем индексације би још радикалније поправио финансијску позицију пензионог система. Пошто ће се индексација сигурно мењати, морамо имати у виду чињеницу да што је индексација повољнија за пензионере, неповољнија је за пензиони систем. Стога је извесно да је овакав систем на дужи период практично неодрживо.

Друга опција: деље промене параметара садашњег пензионог система у рестриктивном правцу

За такве промене, остало је мало простора после последњих промена пензионог система из 2005. године:

~ старосна граница за одлазак у пензију померена је на 65 година за мушкарце, што је на дужи рок максимум који се може прихватити не само из политичких, већ и социјалних и здравствених разлога,

- код индексације пензија не постоји маневарски простор за даље успоравање раста реалних пензија,

- повећање стопе пензијског доприноса се нерадо примењује из разлога што постоји реална бојазан од поскупљења радне снаге, погоршања конкурентности и дестимулисања запошљавања,

- померање старосне границе за жене, са садашњих 60 на 65 година.

Трећа опција: реформа према тзв. моделу Светске банке

Светска банка свуда у свету заговара реформу пензионог система, који има три стуба (компоненте):

496