Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

облика запошљавања, као и лица која се ангажују на основу ланца подуговора (sub-contracting).

Због света тога питање заштите социјалних права је од прворазредног значаја, а плурализам институција јавноправног, али и приватноправног карактера, као и плурализам метода заштите социјалних права има за циљ да допринесе ефикасној заштити социјалних права. Плурализам облика заштите укључује међународну заштиту социјалних права и заштиту унутар правног система државе (Србије). У оквиру система УН, посебно после усвајања Додатног протокола о праву на представку појединца уз Међународни пакт о економски, социјалним и културним правима из 20087 (чија ратификација од стране наше земље би значајно допринела заштити социјалних права појединца), као и заштита у систему контроле у оквиру МОР-а – редовни механизам (на основу извештаја влада) и посебни поступци контроле, од битног су значаја за остваривање и заштиту посебно основних социјалних права (после доношења Декларације о основним социјалним правима и начелима из 1998. године). Како је Србија ратификовала 2009. и Ревидирану европску социјалну повељу, од значаја за остваривање и заштиту социјалних права је и контролни механизам у оквиру Савета Европе, односно уз учешће Европског комитета за социјална права и других тела. Треба се надати да ће и Додатни протокол о колективним жалбама уз Европску col јалну повељу бити у догледно време потврђен, како би се и социјалним партнерима омогућило право на подношење колективних жалби, односно покретање поступка заштите социјалних права у вези са Европском социјалном повељом. Разуме се, пракса Европског суда за људска права, нарочито имајући у виду да је Србија ратификовала и Протокол бр. 12 о забрани дискриминације (у погледу права признатих националним законодавством), од посебног је значаја за заштиту социјалних права. Добро је познато да је Србија изгубила низ спорова у вези са социјалним правима услед повреде права на праведно суђење и суђење у разумном року (услед дугротрајности решавања радних спорова).

ја

У нашој земљи, у настојању да се учини ефикаснијом судска заштита људских права, дошло је до крупних промена у организацији, надлежности и, делом, поступку решавања спорова. Наиме, Закон о уређењу судова (2008) предвидео је оснивање нових специјализованих судова: Управни суд је надлежан за решавање управних спорова и поводом социјалних права државних службеника (радни спор државних службеника), као и спорова о законитости коначних решења институција социјалног осигурања (у вези са правима из социјалног осигурања), при чему је значајна новена у Закону о управним споровима предвиђање одржавања јавне усмене расправе. Посебним законом су основани и прекршајни судови, што је од значаја и за заштиту социјалних права, нарочито имајући у виду овлашћења инспекције рада за покретање прекршајног поступка против послодаваца. Привредни суд (наместо трговинског) задржао је овлашћење да решава радне спорове у 10