Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

свим државама које су у питању, ради тачног утврђивања обима права према законодавству оне државе у којој се остварује право“, и

- у случају настанка професионалне болести, право односно давање иде на терет осигурања државе у којој је било посебно осигурање у којем је одређено лице било изложено штетним утицајима рада на одређеним пословима, а у случају новог осигурања случај исте професионалне болести у другој држави, узима се у обзир степен ранијег оштећења од исте професионалне болести.“

Уговори о социјалном осигурању обухватају, као повреду на раду, и повреду на путу из једне државе уговорнице у другу, ради запослења односно рада.“

Треба приметити да се, осим одредаба уговора о социјалном осигурању о којима је овде реч, на остваривање права за случај повреде на раду примењују и одредбе Конвенције МОР бр. 19 о једнаком третману страних и домаћих радника у погледу обештећења несрећних случајева при раду (1925) “, према којој је држава која је ратификовала ову Конвенцију дужна да:

- држављанима страна уговорница те Конвенције у случају повреде на раду обезбеди једнак третман, као и својим држављанима, и

- корисницима права на давања у случају повреде на раду обезбеди исплату тих давања након повратка у њихову државу порекла.

Одредбе ове Конвенције примењују се практично само у случају непостојања уговора о социјалном осигурању и то у обиму одређеним њеним одредбама, будући да је тим уговорима уређено остваривање права за случај повреде на раду.

Накнада због телесног оштећења је право односно давање предвиђено и нашим законодавством о пензијском и инвалидском осигурању и може се остварити само у случају повреде на раду или професионалне болести, брз обзира на то да ли проузрокује или не проузрокује инвалидност.“ То значи да се ово право може остварити и користити кумулативно с било којом пензијом, домаћом или страном. Телесно оштећење утврђује се у распону од

85 Случај превиђен у свим уговорима

46 Исто

87 Види: чл. 17 Споразума с Аустријом, чл. 23 Споразума с Босном и Херцеговином, чл. 23 Споразума с Бугарском, чл. 21 Споразума с Хрватском, чл. 32. Споразума с Македонијом, чл. 20. Споразума с Словенијом

8 Овој Конвенцији МОР приступиле су готово све чланице те међународне организације (му ого) а она се у Србији примењује од 1927. године, а преузета је у наш правни систем актом о сукцесији СФР Југославије

У чл- 37. ЗПИО

356