Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

Полазећи од обавеза које за Србију произилазе из Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, у овом раду испитаће се усклађеност правних оквира нашег система пензијског осигурања са правним актима ЕУ-а и европским социјалним моделом и утврдити у којој је мери европски социјални модел примењен у систему пензијског осигурања Србије.

П - Европски социјални модел

Европски социјални модел није егзактно дефинисан оквир социјалних делатности, права и институција, већ је обележен одређеним њиховим карактеристикама. Тај се модел може посматрати (и дефинисати) с више аспеката: у нашем случају биће учињен покушај да се дефинише према оквирима садржаним у актима Европске уније, тј. према прописима којима се успостављају обавезе за њене државе чланице, али и одређује садржај и правци ихове социјалне политике, овог пута у пензијском систему. Првобитно, унутар Евроске уније постојале су три концепције за тзв. социјалну Европу. Прва се темељила на униформном приступу и нормирању националних засонодавстава ("одозго према доле" или "одоздо према горе"), са циљем јединственог уређивања института и односа у појединим државама чланицама. Други принцип био је утемељен на децентрализацији и одбацивао је свасо уређивање социјалног законодавства на ниво Уније, док је трећи приступ био заправо мешовите природе и укључивао је уређивање социјалне сигурности делом на ниво Уније, а делом споразумевањем између социјалних партнера“ У расправама у Унији прихваћена је трећа (компромисна) конепција. Европски социјални модел, дакле, не негира посебне социјалне режиме земаља чланица ЕУ, али их надопуњује и све више утиче на националне политике. Уговор о социјалној политици из 1991. године (заснован на Повељи о основним социјалним правима радника из 1989. године) предвидео је већу сарадњу земаља чланица у подручју социјалне политике, а тај је Уговор, као ново сопијално поглавље, потом инкорпорисан у Уговор из Амстердама. Ови су документи темељ неколицине социјалних уредби донесеним током 90-тих година на европском нивоу и европског процеса социјалног укључивања. Такође, ако се погледа садржај основних аката о уређењу Европске уније, онда се може запазити да је чл. 2. Уговора из Мастрихта, као један од циљева Уније назначено "јачање економске и социјалне кохезије", а Повељом Економске заједнице о основним социјалним правима радника из 1989., утврђена су основна социјална права запослених, касније поновљена у Повељи о основним правима Европске уније из 2000. године, која је постала делом Устава Европске уније, односно Лисабонског уговора, и који садржи следеће:

2 Richiez-Batesti, N, Dictionaire de questions socials, Paris: Hatier, 1994, erp. 82-83. 181