Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

дијалогу евидентно имају и један заједнички интерес: да се процес рада несметано и успешно одвија. Једино тако сви актери, учесници дијалога могу обезбедити реализацију сопствених циљева: радници - егзистенцију и социјалну сигурност; менаџери - успешност у пословању; власници капитала профит; а држава - постизање социјалног мира и остваривање прихода за сопствене потребе. То је полазна тачка у приступу свим проблемима социјалног дијалога, па и питањима правне регулативе и правног уређивања.

Основни услов за успостављање социјалног дијалога је слобода удруживања послодаваца у своја удружења (асоцијације) и слобода удруживања радника у своја синдикална удружења. Нормативних препрека нема, али анализа стања показују да ова претпоставка није испуњена на начин који би обезбедио успостављање и успешно вођење социјалног дијалога. Законодавство Републике Србије, у овој области, већ сада, у великој мери усклађено је са основама правног система БУ.

У реалним условима, показује се да нормативна решења нису и не могу бити довољна. Растућа социјална несигурност, која је, поред осталог, последица светске кризе и њеног утицаја на привреду Србије, јавља се као један од чинилаца отежаног социјалног дијалога. У условима економских тешкоћа, држава, објективно, нема довољно могућности да социјалним програмима амортизује и умањи дејство неповољних економских чинилаца. Ипак, у закључку овог дела констатација да овакво стање, по нашој оцени, не умањује већ повећава значај и неопходност социјалног дијалога. У том циљу, у датим околностима, неопходно је зауставити раст социјалне искључивости и у континуитету анализирати и унапређивати претпоставке да се успостави и успешно одвија социјални дијалог.

Теоријска елаборација друштвене оправданости-нужности социјалног дијалога; затим правна регулатива и правни институти којима се уређује социЈјални дијалог; и посебно проблеми и питања везана за успостављане и вођење социјалног дијалога у Републици Србији. Циљ је да се на основу теоријских разматрања, анализе досадашњих искустава, расположивих података и праксе, идентификују извори и узроци, за сада, неповољног стања у овој области, а затим да се изведу теоријске оцене и предложе практична решења која би могла бити од користи за даљи успешнији развој социјалног дијалога у Србији.

На крају, само сумарно треба дати краћи преглед питања, која су у току досадашњег процеса социјалног договарања исказала своју актуелност:

а) постизање минимума заједничких интереса, где су, са високим степеном извесности констатоване тешкоће у успостављању неопходног степена поверења између партнера у социјалном дијалогу;