Zlatiborski pravnički dani, 01. 01. 2011., str. 77

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

Са друге стране, осуђиваност за одређено кривично дело (или на одређену врсту казне) може да буде законом предвиђена као сметња за обављање неких послова. У овом случају, говоримо о правној последици кривичне осуде која може бити одређена само законом, тако да послодавац нема право да аутономно одређује последице кривичне осуде на радноправни статус кандидата за запослење, већ оне наступају аутоматски, по сили закона.“ Са друге стране, посебно интересантан пример предвиђа Закон о полицији, када као услов за заснивање радног односа у Министарству унутрашњих послова утврђује захтев да за одређено лице "нема безбедносних сметњи". Ова одредба представља изузетак од правила о заштити података о личности и гарантије права на заштиту приватног живота, које оправдава потреба заштите националне безбедности, премда се може поставити питање оправданости безбедносне провере свих будућих полицијских службеника,“

Изнете чињенице сведоче да се од кандидата за запослење и запослених очекује да у доброј вери одговарају на послодавчева питања, и да на исти начин поступају у погледу саотшштавања свих података који су релевантни за обављање послова за које конкуришу. Ова обавеза произлази из начела савесности и поштења уп обавезе верности запосленог послодавцу, подразумевајући да су кандидати дужни да обавесте послодавце о свим познатим чињеницама које утичу или би могле утицати на закључење уговора и обављање послова, као и о другим околностима које могу да ограниче (па, и онемогуће) одређено лице да извршава обавезе из уговора о раду. То, нарочито, вреди за податке о чињеницама које могу представљати опасност за живот и здравље запосленог и људи са којима он долази у додир приликом извршавања престације рада (други запослени, клијенти послодавца, друга лица која се могу наћи у просторијама послодавца).

3" Радмила Кукавица, Правне последице кривичне осуде, Докторска дисертација, _ Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 1965, стр. уп.

85 Закон о полицији (Службени гласник РС, бр. 101/05), члан 110 став 1 тачка 7.

46 У том смислу, може бити корисно подсећање на познату пресуду Европског суда за људска права у случају Леандер (Геапдег) против Шведске од 26. марта 1987. године (представка бр. 9248/81). Њоме је одлучено да шведска морнарица није повредила гарантију права на поштовање приватног живота (члан 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода) када је извршила увид у полицијске архиве ради безбедносне провере запосленог који је радио као замена одсутног музејског техничара у поморском музеју смештеном у близини једне морнаричке базе која представља војну сигурносну зону са ограниченим правом приступа. Будући да је ова мера предузета ради заштите националне безбедности, Суд је закључио да се послодавац руководио легитимним циљем који оправдава мешање у приватни живот запосленог, тим пре што је безбедносна провера била унапред предвиђена Декретом о провери запослених.