Značaj kulturne borbe u Francuskoj

ХМ

Бог је рекао: „ради, помоћу ти и ја“ т.ј. иди напријед, да се попнеш на што виши степен моралне висине, која води к срећи и Прогресу.

Француски Народ није жалио жртава, да уклања сметње с пута к Прогресу. Он није дријемао, кад је требао да буде најбуднији. Јер, кад се мишљаше, да он дубоким сном спава, његов инстинкат јаве, пробуђен идејама Волтера, Монтескија и Жан-Жак Русоа, показа се будан на тмурном обзорју политичког поља.

Тај ненадни скок, ту ненадну јаву, иза грозничавог сна Француског Народа, њемачки филозоф Хердер, овако слика:

„Сјеме пане на земљу и изгуби се у њој: изгледа као да је угинуло за навијек. Но наједном проклија, пробивши чврсту земљу, што га је притискивала. Тако оно исто сјеме, за које се мислило, да је живот давно изгубило, показује своју снагу земљи — непријатељу. И гле, шта се догађа! Од њега постаје биљка, која цвјета и даје зреле плодове.“

Под притиском злоупотребљене власти, заточени Дух Слободе, залијеван бистрим соком елободоумних идеја, спасава се ропства. закован у чврсти ковчег злоупотребљене догме, развија се непримјетно, лагано, недајући никаква знака од себе. И у часу, кад се мишљаше, да је и пошљедњи остатак његовог живота утрнуо, запуцаше тешке стране гвозденог ковчега; а на раскомаданим дијеловима њиховим указује се заточени дух, у свој својој свјежини, приправан за борбу.

Француска Велика Револуција букну и ослобођени Дух стаде, да се развија, борећи се са својим неприја-

чава студен, корито одвраћа ток ријеке, громобран влада муњом, и т. д. — Жељезницом се стигне на неко мјесто брже, него колима; а колима опет брже, него пјешачењем, у коме је испољен првобитни закон природе.