Značaj kulturne borbe u Francuskoj

Француз, који би урадио што против католицизма, урадио би и против величине Француске; и обратно, све што ради у интересу католицизма, то ради и у интересу Француске.“

(0 колико нелогичности и колико неистине у овим ријечима! Тим више, што се католицизам хвата народности онда, кад хоће да ојача своју акцију. А кад му то није нужно или кад му је то немогуће, онда гњечи народност и често пута окреће копље против ње. Пошљедња деценија ХУШ-ог вијека виђоше многе Французе-клерикале и многе заступнике Римске Цркве у војничком табору аустриског ћесара и пруског краља. А цјелокупна историја Западне Цркве је живи свједок непријатељског расположења њезиног наспрам националне свијести. Но тог свједока тешко назире кратки вид и тешко га ехваћа затворени ум.

С тога је и разумљив аутоматски пристанак на Бринтијерово мишљење многе француске душе, која се дави у мору клерикалних софизама. С тога је и схватљиво, да још има, у француском народу, приличан број присталица уз католичко-клерикалну странку, која се појављује и у лажном виду националне странке.

Националиста у Француској значи прво католикклерикал, онда тек Француз. — Ви нијесте Французи, са правом им довикују републиканци, ви сте Римљани. Ваш је патриотизам лажан и лабав, ми га не требамо. Наша покољења треба да су на првом мјесту патриоте и људи, а вјеру нека сваки слободно исповиједа, коју хоће; јер смо сити католицизма, који је незаконито узео монопол правде и истине, претворивши га у неправду и непстину. Сити емо католицизма, који је толико вијекова гњечио нап народ, остављајући га у мраку незнања, угушујући му политичку и економску слободу.

Француз и католик није једно исто. Патриотизам француски је антипод фанатизма католичког. Циљ ка-

1“