Značaj kulturne borbe u Francuskoj

11

0 Сотрепа ш-у Пол Бер вели: „Ова књига је све, или у најмању руку иде затим да буде све: канонско право, грађански закон, казнени закон, шта кажем ја“ трговачко право, вођење спора, — а с друге стране, опет, ту је изложена божија и човјекова наука уједно. Може се мислити, да уз ову књигу, која је за вријеме студија добро проучена, свршени семинарац и не носи изван семинара до ли још свој требник, катихизис и требник исповједника. Те књиге сачињавају сву његову библиотеку, било у граду или најгабаченијем селу, за које је увјерен, да се све у њима налази, што треба да за води у његовом владању, наспрам људма и у његовом односу са небом“.

Па шта је казано све само у тој књизи“ Кад би ми изнијели и најнезнатнији дио, морали би уступити све странице наше расправе.

Довољно је, да се задовољимо појединим принципима језуитеког морала, што се садржавају само у тој књизи (а колико тек других има!). А

Узмимо примјер, којим се опрашта рђаво дјело, које је имало добру намјеру или није имало рђаву намјеру. Слушајмо, како га јевунтски морал тумачи. „Адалбер рече у исповједи: Хтијући убити мог непријатеља Титиуса, убих мог пријатеља Кајуса. — То није гријех, вели се у језуитском моралу, јер не постоји обвеза, да се поправља несвојевољно зло: Адалбер је дакле потпуно невин.

Други принцип: „Убиство, у многим случајевима, није гријех“. Јаков је убио Марка, због тога, што Марко, бивши раскошан, упропашћава своју породицу. Јаков није одговоран Марковој породици, него ју је чак и задужио, опростивши је раепикуће. Јаков је дакле невин.

Стотинама. таких и још много одвратнијих примјера је изнесено у споменутој књизи, примјера — којима се потпомажу и одобравају најужаснија и најодвратнија дјела.