Značaj kulturne borbe u Francuskoj

15

Држави“. „Чланови Друштва, вели се у Јтасо рт завеси Чосјећан Језа, још у ХУП. стољећу, расути су у све дијелове свијета и подијељени на толико нација и толико краљевина колико их на земљи има; разлика, која се испољује међу њима је једно погледом на удаљеност мјеста, али не погледом на осјећаје. Та је разлика у погледу разноличности језика, но није у погледу љубави, која их спаја; она је погледом на њихову физиономију, али не у погледу њихових обичаја. У овој породици Латинин мисли као Грк, Португалац као Бразилијанац, Хибернон као Сармат, Шпањолац као Францув, Енглез као Фламан: и међу толико равних женија не постоји никаква препирка, ништа што би вам могло засмести, а да у њима свима че видите Једнога... „..Мјесто рођења њиговог не даје им никакве побуде у погледу персоналног интереса... Исти циљ, исто владање, исти завјет, све то, као брачна веза, њих је скупа свезало... На најмањи знак један једини човјек креће и покреће цијело Друштво и одређује револуцију тако великог тијела: лако га је уздудити, но врло тетио га је поколебати“.

Из ових горњих редова се јасно види, како се језуитизам прелијева из морално-педагошког питања у политичко питање. Нијесу то само профанатори морала и отров педагошких идеја, не, то је већ цијела организована, универсална војска. Морал и педагогија им је једно од најјачег и најљућег оружја, што га носе у руци. И тако оружани они се упуштају на терен политички. Да би нам јасније био освијетљен тај терен, неће бити на одмет, да летимично прелетимо историју језуптизма. 1 Под „Римском Државом“ разумијевамо утопијску универсалну државу „јединоспасавајуће“ цркве. | ржаву „Ј ЈУ р