Značaj kulturne borbe u Francuskoj

Језунти га имадоше на зубу. По њиховом упутству фанатици му хрупише у кућу, коју сву опљачкаше, а његову богату библиотеку изгорјеше још године 1562. Он мораде бјежати. Године 1572., нашавши се у Паризу, по наговору Језупта бп бачен жив, кроз прозор, са петога спрата. Једна гомила дјеце одвуче лешину у Сену, близу моста Св. Михајла. То се-догоди Вартоломејске ноћи, која прождрије, осим многих знаменитих људи (Рамиса, филовофа, — Жана. Гужона, скулптора, — Гудинела, музичара, — Колоњи-а, адмирала и т. д.) још 30.000 других грађана.

„Кан Боден, француски научењак, бијаше непријатељ вјерског рата п присталица вјерске сношљивости. Нападнут Вартоломејске ноћи, у својој соби, умаче испред ножева, скочивши кров прозор. Оптужен (1590.) због јереси, би ухапшен, а његове књиге бачене у ватру.“

Бернар Палиси, велики научењак и артиста француски. Због својих геолошких мишљења, би бачен у Бастиј-у (тамница у Паризу), гдје и умре (г. 1590.).

Године 1596. Филип П., шпањолеки краљ, изда наредбу, по којој ће сваки књижар бити осуђен на смрт, ако буде продавао или позајмљивао књиге. које су забрањене Инквизицијом.

Године 1600. би спаљен на ломачи у Риму, Ђордано Бруно, због својих филозофских идеја,“

И ХМ. вијек је, како се види, пун крви, што се слијева на душу Римске Цркве. Велики историчар Ми-

: Нерфарјотег, то му је једно од његових дјела, за које се Лајбниц постара, да изиђе на свијет. 2 Леконт де Лил, у једној својој пјесми описује дивним и величанественим својим пером ломачу Ђордана Бруна, завршујући: „26 се Раб боце. Ге Теп Је деуога утуапЕ ЕЕ за сћат еб зе5 05 Гигепф уаппев аџ уеп+.“ „И све ве сврши. Ватра га жива пождера И његово месо п његове кости разнесе вјетар.,