Značaj kulturne borbe u Francuskoj

да их траже; и нашавши своју жртву, даваху је џелату. Крв на ново тече — из крила Римске Цркве.

Год. 1665. се одржи у Француској Скупштина. католичког клира. На тој Скупштини би одлучено, да се настави још одважније гоњење реформисаних. Сва мала занимања им бијаху забрањена, тако, да маса остаде без залогаја хљеба. Одлучи се, да им се отму дјеца, како би могла бити васпитана у католичкој вјери.

Луј-Горен Сент-Амур, ректор париског университета, жестоко нападе на Језуите (1650.), ради чеса би искључен из службе, по закључку Сорбонске Скупштине. Његово дјело Пет Пропозиција би запаљено.

Пјер Никол, француски моралиста, писаше папи Инонкентију ХТ. о попуштању морала. Језупти осјетише многе приговоре њима управљене и дигоше вику. Никол мораде да бјежи испред ових крволока у Белгију и Холандију. Ту је живио, као запета пушка, знајући, да језунтеки принцип иде за тим кад хоће да се отресе непријатеља, да не треба бирати средство: нож, отров, клевете и т. д., то су фактори њиховог морала.

Ђузепе Бори, талијански хемичар и природњак, био је осуђен, у Милану, на ломачу „због јереси.“ Бјежећи (1660.) би ухваћен у Моравској, на путу за Турску, одакле га послаше папи у Рим. Ту га дочека тешка тамница Свете-Отолшце.

И славни француски књижевници Ла Фонтен и Молијер, били су предмет клевете од стране „Светих отаца.“ Нека њихова дјела бијаху осуђена од Конгрегације Индекса. ТУ

Бацимо летимичан поглед на ХУШ. и ХТХ. вијек:

Шјер Бејл, француски филозоф, изишавши из језуптеког колежа (гдје су га били покатоличили), на ново се врати у вјеру своје породице, вјеру реформисану, п оде