Značaj kulturne borbe u Francuskoj

19 %

У предговору једне своје збирке пјесама Беранже писаше: „Некоје од мојих пјесама су биле сматране, као непобожне, — сиротице! — од стране краљевског прокуратора, државних адвоката и њихових замјеника, који су сви без разлике, веома побожни, по изгледу. Ја не могу, погледом на то, него да поновим, што је сто пута казано: Када, у наше доба се религија претвара у политичко оруђе, она се излаже занемаривању своје свете дужности: најтолерантнији постају најнетолерантнији због ње; правовјерни, који вјерују остало, него што она кавује, иду каткада са својим нападајима, изазвати насиљем, п у њено светилиште. Ја, који спадам у те правовјерне, никад не дођох дотле; моје задовољство се састоји у смијеху, што је изазват ливрејом католицизма.“

Фелисите-Робер Ламне (Ппатеппајв) (1782.—1954.), филозоф француски. Послије Револуције 1880. установи журнал, „Будућност“ у коме, као свјештеник захтјеваше слободу штампе, укидање Конкордата и одјелење Цркве од Државе. Лист престаде да излази, а Ламне би оптужен. Суд га прогласи невиним. Папа га осуди у својој булт. Послије фебруарске Револуције Ламне би пзабран за париског посланика у Народној Скупштини.

Никола Паганини (1784.—1840.), славни талијански виолиниста, свирајући пред публиком, изазва несвијест код некијех жена. Фанатици разбубаше, да је сотона у особи. Поводом његове емрти, бискуп из Нице забрани, да се сахрани у гробљу овај „демонијак.“

Виктор Кузен, славни француски филозоф, оде у њемачку год. 1824., да проучава Фихтеову и Хегелову филозофију. Француска дипломација, подстрекнута Језунтима, учини, да се славни филозоф одведе у затвор из Дрездена у Берлин, гдје остаде шест мјесеци. Године 1883. изда једну књигу под насловом: „Књига у настави морала и религије, за употребу на примарним католичким школама, основним и вишим.“ Бискупи га