Značaj kulturne borbe u Francuskoj

81

затвора, +000. франака глобе и потпуну забрану његовог дјела, ради чега би приморан, да бјежи у Брисељ.

Ренан, (1828.—1892.) славни француски филозоф и филолог, због својих слободних идеја, мораде да обустави предавања у Колеж-де-Франсу, која бијаху, послије, и укинута. Римека Црква га је проклела и екскомуницирала. Лањске године, 13. септембра 1908. подигнут му је споменик у Трегију, у Бретањи, уз многобројно присуство француског народа. Том приликом је држао говор министар-председник Е. Комб, у коме живо жигосаше убитачни клерикализам Римске Пркве.

Прохујали вијекови, у Историји Римске Цркве, довољно освјетљују тирански клерикализам њезин. Он је главна карактеристика њезиних доктрина, под којима цичи наука, плаче слобода и јеца Геније човјечанства. Под његовом демонском руком пролажаху деценији и стољећа, кроз потоке невине крви, слушајући јаук Прогреса и цивилизације.

У рукама Римске Цркве и хришћанство се претвори у тиранију, а вјерска несношљивост у звјерство. Човјека језа спопада, када проникне и у данашњи напор Римске Цркве, не би ли како повратила крвава стољећа, што нам још живо пред очима лебде. Стољећа, којима француски пјесник, Леконт де Лил, овако пјева:

„Одвратни вјекови вјере, губе и глади, Које крвави одејај ломача обасјава ! Вјекови кропаоника, мантије и кагуле!

1 Кабаница без рукава са кукуљицом преко лица, која је прошупљена, гдје очи долазе. Она је служила калуђерима, да се њоме замотавају, особито, за вријеме инквизиције.