Zora

? 4

ЛИСТ 3А ЗАВАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ УРЕЂУЈУ МЕХСА ШЛНТИТ; И СВЕТОЗАР ИОРОВИЋ. Гсд. X. У МОСТАРУ, 30. ЈУНА 1896. Бр. 3.

Д

Пјесма над пјесмама

а же хоћеш цјеливатп .Пољтпцима Ј'ста својих, Јер је слађа љубав твоЈа Него вино што нас поји. Твоја коса красио мпрп; Као уље маслинчпце, Име ти се разлијева Са усана дјевојчице.

Вуци ме, за тобом ћу трчати као сјенка, Сведи ме у ложницу, мој царе, сведи своју, Весело ја ћу с тобом, од самог вина слађу, Сиомињат' љубав твоју. Црна сам ал' лијепа, ко шатор кидаријски, Ео што је Соломона завјесе мрачно крило, Јерусалимске кћери, не глајте што сам црна, Сунце ме опалило. Синовп Мајке моје љуто се расрдпше, И мене поставпше да чувам винограде, Вај! својег впнограда нијесам счуват знала, И он ми сав пропаде. Кажп менп, ти, премили, Тебе зовем. да ме чујеш. Ти, ког љуби душа моја,

Гдје ли пасеш, гдје пландујеш? Да не лутам залуд, млада. Међ другова твојих стада. „Најљепша измеђ' жена,кад незнаш пођи само Затрагомбјелих схадапред тобом што садстоје И тамо, крај онијех пастирских колпбица, Јарпће паси евоје. Као коњи Фараона, У злаћане колеснице, Сјајна си мп, драга моја, Грива крије твоје лпце. Под грлом ти ситно бију Многе нпзе поднпзане, Извићу ти сјајне грпвне, Сјајним сребром прошаране!" Мој драгп, ти си мени мирисна кита смпрне, Под мојим умом нек се тихано она скрива, Ти си мп кипров гроздић енга дских винограда Из тебе мед се слива. „Лијепа ти сп драга! лијепе очи твоје! Гугучеш менп као невина голубица." Диван си. о, мој драги! љубак сп,—и наша се Зелени постељица!

К а р л о в ц и

Драгутин Ј. Илијћ,