Zora

110

3 О Р А

Семен се окрете Михан.ту и впдећи да овај и не гледа у госиодина, али гледа у неку ствар иза госиодина баш у самом углу собе. Семен примети ма.то додиије да се Михаило насмеја н да му се лице засветли, „Ти глупаче, за што показујеш твоје зубе, гледај добро, и реци ми кад ће чпзле бити готове, „Биће готове за један дан," — Хм, хм! Господин узе и навуче чизму, за тим огрнубунду прекрсти крајеве н пође ка вратима, али беше заборавио да спусти главу и удари главом о греду. Наљути се, протрља мало главу и попе се у сањке и оде. Кад је већ отишао, Семен рече: „Он је као стена, он не може погинути, Он је обалио читав један крај нлафона својом главом, и ништа му није бнло зло, Матрена додаде: „Лако му је, кад он тако живи, Алиједан јексер може и смрт да пронзведе. VII, Семен рече Миханлу: „Хајдмо на посао! Они ночеше да раде, само да пм не буде дуго време. Робаје врло лепа. а госнодин је човек, који се љути, и за то га нећемо задовољптп лако. Твоје су очи боље, а руке умешније но моје, ево тн дере, нсеци кожу на двоје и поче да кроји једним ножем. Матрена, која се беше приближила, да види како Михаило кроји, зачуди се кад внде како је вешт и како сече лено у круг кожу. Матрена хтеде да му учпни примедбу, али мишљаше: II она не зна како се нраве чизме за господу. Михаило то зна боље но ја, и ја не треба да се мешам у љегов посао. Михаило је искројио један пар, узеједан крај да шије, али не дупло као за чизме. већ као да хтеде ципеле. Ово још више зачуди Матрену, и она опет не рече ништа, него га остави да радп п даље. Када су ручали, Семен се диже да види

шта је израдио Михаило. Он је од коже сашио место чизама кожне чарапе. Семен уздану и мншљаше: „Од како Михаило живи с нама, никад ннје ништа погрешио, а сад је направио оволику забуну. Господин нам тражи чизме са дуплим ћоном а он шије цнпеле без ћона и искварио целу кожу. Како ћу ја надокнадити то' господину, кад не могу наћи сличну кожу. Он рече Михаилу: „За што си драги мој, урадио ово? Видиш ли шта си исекао. Он је тражио чизме. а гледај шта си ти сашио. Већ што је ночео да кори Михапла, кад зачу лупу алке на вратима. Онн погледаше кроз прозор : беше неко на коњу они одмах отворнше врата и слуга господинов, кога су и јутрос видели уђе. — Добар дан! — Добар дан, шта вас можемо служити? — Господнн ме је послао за чизме. — За што, за чнзме? — Да, чизме. Оне нису потребне госнодину. Господин вам жели дуг жпвот. — Шта кажеш? — Он од вас ннје отншао кући жив. Он је умро у сањкама. Ја зауставим сањке пред кућом и помогнем му да сиђе, алн он паде као каква врећа; беше већ хладан, те сам нмао муку док сам га извукао из сањкн. Госпођа ме је послала са овим речима: „Кажи чизмару, да госнодин. који је био код вас и наручио чизме ц оставио кожу, не требају више чизме, али треба што пре да му сашнјете једне мртвачке цнпеле. Чекај док ципеле не буду готове п одмах нх донеси." — Сад, ја сам дошао. Мнхаило узе остатак робе са стола, исече један део, сашн п другу ципеду, удари једну о другу, спакова их и даде дечку. Слуга узе ципеле и рече: „Збогом мајстори, желим вам пријатно време! УШ. Још једна година, за тим и друга и већ доће и шеста како је Михаило код Семена. Он је живео као и нре. Нигде није ишао, говорио