Zora

19,4

3 0 Р А

Разриј врашка гнЈе.чда — пуста срца њпна, Милосним их оком одозгор погледи Са свјетлих висина!

А мени, пјеснику, својом светом руком Избраннчки позив и борбу бескрајну ]>лагословн с неба ... А божанским звуком Пзпуни мп душу. > т лиј снагу тајну У немоћно српе, па да презрем силно Пдоле бестидне, пред којима клече, II сатанскн осмјех на образу њином, II ријеч отровну кад с уста нотече ... II да презрем силу! Дтруј снаге мени Да поштујем тугу и да цјеним боле; Да презирем оков, оковане лубим, Да презирем силне и да штујем голе... У звук лире моје улиј утјешења! Улиј снаге вјечне! Нек остане вјерна Пред храмом Слободе и Истине свете Поклоница смјерна! Јован А

Дучић.

Јед

СЛОБОДА

едни вичу: — држи, ^Други: —- притеци, V Убиј, посјеци! — Гоните га ван, Трећих чу се глас. Али то је био само кратак сан Томе је зора спас. Илиџе, 1 ./IX. 1986.

1\'о и сан је ц'јели људски живот, Само једна коб, Пун туге иун јада Вјечности роб! ('ваки тренут гледа К"ако пе те стрт! Слободу нам носи Само горка смрт!... Риза бег Капетановик

* * II оиет-ми душа све о теби сања, II опет си мени чиста сјајна, ведра, II кида се срце и без среће гпне, IЈзпризракатвогаблаженс^ваме грнЈу А невјера твоја губи се и склања Па би опет теби пануо на њедра Као тавни облак кад са неба мине. II глед'о ти очп, игго ми живот иију.

27. '8. 1896

1ако вита јела, коју муња згодн, Оиет небу гледа и живота чека, I I не мисли: небо да облаке води Пз којихће смртна загрмити јека.

Алекса.