Zora

201

Цецилије, ти ћеш сад наме иазити, бдити надамном и штитити мс, и ако се ( уозби.ш сс а очпјој ссину) ја сад већ умем и сама (с поносо.п) добро штитити. Магдалена Џашо): Од сад ће увек п свагда битп твоја мајка уза те, здатомоје. Она ћете упућивати, саветовати и . и .. мазити. Данашњп је дан прв-и твој корак у живот, то добро упамти. Све што год будеш мпслпла, желила, чула, видила, па чак п оно што будеш сањала; све то треба да зна брпга материна п њено ИСКуСТВО. • Уздахне дубоко). Орора (срс -шна и тзесела) : О, хоћу, ХОћу, мајко! (Седн: јој крај ногу, па сеизш.т Јсћи.иа лајци у крим>,-а глапу наслони на њсна нсдра, иа је тако преко своје ,'Јаве .леда- ланосно и блаокено. ) Да, да; ту је моје право место. (Налсшта се у лајчиио кри.го, као ти>и у своје гњслдо) : Ох, има ЛИ што слаће од мајчиног крила? Ту заспати, т) г се пробудити.. тад си у небу! [Ма г д ј . / с н а плаусспј сагие сс и ној .уба јс у чсјо . Обе иоћуте неко пре.-пе, па онда се Орора окрене дкшзо лајци. Али, је ли, мајко, ја сам слободна, је ли ? (Скочн.) Смем ићи по свима собамаи с тобом у шетњу пешиие, јер то. годп здравл>у, вели сестра Цецилпја. ■ !а хал.ине и кућне-забаве н■ ; марпм, као већина мојих друга"рица, које нал,да ни на што друго и не мисле. (Уздахие дубоко.) Ох, она кућица, па врт па цвеће, па она дечпца! Тамо за цело мора да царује срећа људска!... Па трчати по врту, па брати цвеће, а и његовати га. Па тек ружа и њен мирис! .. . је лп, мајко, ја смем трчати по врту; Ја сам СЛОООДНа, је ЛИ? (Магдалена

јој иоптрди глапо.п) Ох, СЛОбодо, ЗЛатна слободо ! Смем не само трчати, него и летити : видиш, овако! (Рашири руке као да лети грлећи рукала ваздух н скакућуки .)Бшп слободан И летлти !( Тако скакућући и грлећи наздух иађе сс у један лах иред очепол с.шко.и; Јние јој се у један лах про.иени у озбиљно, лирно и доапојанстнено, руке јој падну низ те.го, око се загЈеда — по издаљг — дубоко у с.тку, као да би хтела продрсти у њу. Магдалена прати па^сљиво свс што она чини. Орори, гледајући т >.ко ЈЈпрпо и неполично, груну сузе ннз образс, па лајци .нирно, б.гаго и достојанствсно, уираво анђеоски.) Ово је (погледа МагдаЈсну) МОЈ отац, је ЛИ, мајко? Магдалена (прснс сс јшјо , иббледи и обори очи, па тихо): Јесте, дете моје. Орора (као ирс, г.гсдајуки лшјци ираВ" у ".7//;: Он је умрО ? Магда.гена (као пре): Јесте. Орора ( јшјо јапе): Баш умро ? Магдалена (скоро очајно): Да. Орора (одсечно): Није истина! Магдалена (сва се преперази, скочи и уЈЏчснил пог.гедол чнсто ван себе): Шта рече? Орора (рукол на срце); Овде ОН ',:л1ви. (Звдс је он урезан у срцу! {Г.геда иеко вреди неиолично Магда.гену, к<\ја ш шс речп дубоко одахне, окрснс се оп. т с.ујјнј Онрости очс ! (КЈскнс прсд сЈикол.) Да пољубим сеику твоју. (ПоЈубн, иа сс дигис до по.га, лстнс руку на чс.го, а другу на срце, залишљено нреда се.) Узалуд је све. Не могу, па не могу да СС сетим. (Устаие и окрене се мирно лашери.) Небој се, мајко. (Убришс очи.) Мудро је упутила твоју ћерку, илеменита мученица, сестра Цецилија .