Zora

252

Морале су се уклонитн н размрскане кости из ране. Светомпр је хтео да га опије, за време операције, али он ннје дао. Храбро је бол издржао. А сутра дан је бно п угешен. Уз медаљу за храброст, која му је била стигла од врховног заповједника војске и з^з чин поручика, који је с н>ом био добно, беше стигао и извештај о нобеди, коју су Боривојеви војнпцп задобили у боју с Бугарима. Шанац, за онај мах, бешепао усрпске РУке. Срби су приступали Софијп , док се -са Сливнице нису трглп натраг. С наступањем Бугара у српске крајеве беше настала потреба, да се рањеници уклоне од граннце и унесу дубље у ун}'трашњост. Премештенп су били и рањенпци из болннце, у којој је Борпвој лежао. При преношењу се беше пструцкао. Ране му се позледнше. А и обрг га ратних догађаја бејаше потресао. Све Српство беше огорчзно. Говорпло се, да се и Црногорци спремају на оружје. II Светомпр сад нпје више у Боривоју ни најмање глед§0 супарника но само борца п јунака, којп је треоао што пре да се придигне, да свети част српску. IX, Благодарећи једпно свесрдном заузимању Светомпровом, Борпвој се посгспено опорављао. Пспрваје у болнпцп, у оиште владало мпшљење, да му се ногамораодсећп, али је Светомир својсм лекарско.м вештиноз! то страховање осујетпо. Особпто је бмо взшт у видању рала. То је код је&ног чувеног бечког лекара нарочкто шзучаваоСа своје уметностп у ранарству бпо је стекао гласа још у Бечу, кад је,, као медицпнар, прптекао брзо. у помоћ једном ;.стсту, којс су кола била прегазила.

Но доста је муке било, док се рана окренула на боље п док је стала зарашћпвати. Најгоре је бнло збогразмрсканекости у нози. Тога ради морала сз је нога дашчицама оградпти и угегнути. Борпвој се за дуго нпје смео честпто покренутн и пз постеље помицати. Најзад су н кости мало по мало прпрасле п он је могао пз болнпцз пзаћи, али се за дуго нпје смео маћи без штапа. Међу тпм, за све време боловања, Светомпр се према њзму понашао тако пријатељскп, да је пзмеђу њих била часгуиила пскреност, каква се може да јави само на бојишгу и, у опште, у тешким часовима. II ако је Светомир доста и)П'а многе часове сетно провео.жалећп, што у својој срећп није сретан, опет је чнсто уживао гледајући, како се Борпвој опоравља и радује. Уживао је у његовој срећи, кад њему Бог није дао, да он сам буде сретан. Боривој је, по оиорављзњу, мнслпона ново у борб}' полетити. Но међу тп.ч се рат прекиде. X. Настале су билз обичнз прилпке. Све се кућп враћало. II Боривој се са Светомпром врагио. Били су на службп у Београду. Заједно су до Београда допутовали. БорпЂој је одмах са станпце отишао код Великпћа, да видп Станку, а Светомир је с тугом отишао у једну београдску болницу, гдје је бпо одређен да вршп дужност, док опет не буде послан на страну да доврши лекарске науке. У Београду је Боривој пзрадио, те му је допуштено, да се жени. Дот.че се нпје нп могао женптп, јер кпје бпло протекло време, које мора да протече пре него што се офицпрпма допјхтп женидба. У радости својој • Боривој нпје пмао никога 'пречег од Светомира.