Zora

Је за осталиЈем лекциЈама СЈедио у средини, али на Француским лекцијама био је најпрви. Он би одпочео разговор о бурмутици, узсо би је у руку, па би је другоме дао, тако је она шетала по свему разреду. — А дозволите да мало погледам влшсг знаменитог брата — говорио би он узимајући бурмутицу. — Ох, што је диван, па, Бога ми, не изгледа ни страшан. Ах, молиМ вас, испричајте нам о њему. —Та толико сам пута причао. — Причајте опет, добри и драги наш Давиде Ивановићу! викаше сав разред. И добри Давид Ивановић стаде по десети пут причати, и исто са одушевљењем, о крвавим дјелима свога брата. — Па зашто сте презимс промијенили ? — То је царева жел.а! одговараше Марат-де-Будри, завраћајући покорно очи к небу. А јадна бурмутицајош шеташе из руке у руку, док наједанпут с-ве 30 ученика не поче кихати : — Наздравље !... наздравл^е!... — Фала!... Добри Француз стаде губити стрпљење: — Доста је господо, сав ћете ми дуван потрошити. — Па купићемо вам новијег, тјешаше га Пушкин. Господо купићемо новаца, па купит дувана. •— Хоћемо, то се зна! Одма ћемо сутра купити. — Е сад било је доста шале, будите озбиљни — ховораше добри старац и више до краја сата не бјеше шале у школи За ручком су им давали три јела, а за вечером два. Ученици

усљед редовна живота ималп су изврстан апетит. У јутру с}^ п.или чај, затим од 7 до 9 сати сједили су у разреду на предавању. У 10 шетња, од 10 до 12 опет лекција. Од 12 до 2 ручак и друга шетња, од 2 до 3 имали су краснопис и цртање, после чега опет до 5 сати лекције. У 5 су сати пили чај и шетали по трећи пут, затим су морали приправљати лекције за сјутрашњи дан. У 9 сати вечера, од 9 до 10 могли су чинити шта хоће: читати, скакати, разговарати и т. д. Дан се почињао и завршивао заједничком молитвом. Сјутри дан у том истом реду. Један пут на лекцији руске књижевности, проФесор Кошански стаде трати руке и са лукавијем осмјехом рече: — Ви сте господо много читали, и појезију високо цијените, а никад нисте себи задали питање, би ли и ви могли какву пјесмипу саставити ? Дакле сад оседлајте Пегаза. — Ми да пјесме пишемо, Никола Теодоровићу ? нађоше се у чуду ученици. — А зар ви мислите да Державин није био дијете, као и ви? Па гледајте што је сад. — Али нико од нас није никад писао пјесме... — Ја сам писао — рече један од лицејиста, Иличевски. Он је био врло развијен, па се прославио у лицеју као добар читач и цртач. Па сад још и пјесник! Нека суревњивост обузе и остале пјесничке природе. — Ија сам писао пјесме, али на Французком језику, рече Пушкин. — Е па добро, сад ми ви, као за први пут опишите, сваком познати цвијет — ружу.