Zora

? 4

ЛИСТ ВА ЗАБАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ УРЕЂУЈУ ј|л1ЖСЉ ЈДжнтИТ* Ш Ј ^ВИТОЗЖР ^,ОРОВ1%,

Год. I. у МОСТАРУ, 30. НОВЕМБРА 1896. Бр. 8-

ууСРЕТОХ ЈЕ...

»3

.[„ирусретох је покрај бистрог врела, 4р^ У горици под високом јелом, |к Коса јој се по њедру расплела, ^ К'о зрак сунца по мраморју бјелом. Но, на лицу не трепери срећа, Сјетно око, оборено крило, К'о да тужи, као да се сјећа: Што је било, што је давно било. Њене руке вијенце не плету, Скрстила их на невине груди, К'о да шапће молитвицу свету Што је туга са уздахом буди... „Вило моја, вило рода мога, Што си стала и у болу свела? Зар већ нема цвјетка ни једнога За вијенце, што си до сад плела?" Вила прену па подиже крило, Суза блисну на очи јој плаве: „Има цв'јећа, в'јенаца би било, Али ђе су за вијенце главе?"...

23. октобра 1896.

\!/ 'I'