Zora

290

3 О Р А

ИЗ РУСКЕ ЛИРИКЕ Преводи Јован А. ДучиЂ. С у ж а њ (М. Ј. Љ е р м о н т о в)

твбрте ми тамницу, || Дајте свјетлост дана, Црнооко лјевој^е, И коњица врана. Па да љубнем дјевојче У очице тавне, И ко вјетар претрчим Преко степе равне.

Висока је тамница Тешке двери стоје; А далеко у двору Црнооко моје; Сам, васео, разуздан, Добри коњиц врани, Мрку гриву пустио Вјетру на пољани. Тек усамљен, немиран, Међ стјенама саде, Гледам како умире Слаби луч лампаде; И тек чујем: за врати У мртвој самоћи, Тихо стражар пролази, Н'јем, у н'јемој ноћи.

* * (С. Ј. Н а д с о н) е молим се Оном, кога једва дрзне Смућена, без снаге, моја душа звати, И мој ум пред киме немоћно ућути С гордошћу безумном хитећ да га схвати! Не молим се Оном, пред чији олтари Народ, прострт нице, с покорношћу бдије И блистају огњи и пјеније звучи И мирисно море тамјана се лије! Не молим се Оном, са трепето м светим Око ког се дижу гомиле духова, Чиј' трон недогледни за звјездама јарким Царује над бездном бачених свјетова! Не, о, н'јем сам пред њим!... Дубоко сазнање Ништавила мога, моја уста веже! Не царственој власти —- но патњи и крсту Смирености пуне моје жеље теже! 0, Бог мученика, Бог окупан крвЉу, Богочовјек и брат, Бог патње и јада, Мој је Бог — и пред њим, пред Богом страдања Измучена душа с жарком молбом пада!...