Zora

- 330 -

3 0 Р А

Мјесец је заш'о. Нзено блједо чело Покрио бјеше бујне косе сплет. Осјетих шапат и дисање врело И она клону к'о увели цв'јет. Прошло је све. Још сада храст шумори Кроз поноћ тавну и дубоки мрак К'о ломна гранчица у хладној гори, Кад пане и остави одјек лак.... Истом што се изгубише пошљедни акорди у тавној ноћи када се наједном с противне стране, с оног освијетљеног прозора, зачу звучан женски глас. Сретен слушаше, и пошто ноћ бијаше тиха, могаше разабрати ријечи пјесме: Под покровом хладног снега Увели је леж'о цвјет, Што је чув'о само спомен На прољетњи онај свјет. Снивао је цвјетне дане, Кад трепери благи мај; Снивао је прошлу срећу

И љубавни загрљај.... — Тамо даље преко света Лежи његов мили друг У крајеви вечног маја Где се вије топли југ. Али и он снива слатко У заносу други свјет; И он снива и дозива Свога друга зимски цвет... Акорди цитре, који су пратили тај женскп глас, изумираху лагано.- Сретен бјеше потонуо у мору мисли. Наста мир. На противном прозору не бијаше више свјетла. Ноћни вјетар брујаше кроз голо грање, као де дозивље пошљедње акорде. То бјеше ресонанца, али душевна ресонанца, која се јавља међу двјема сродним душама. Заспаше. Јадне душе, за вас је једина срећа да се негдје у овој, вреви можете срести и једна у другој резонирати!

ЉУДСКИ ЗАКОНИ ЦРТИЦА ИЗ ЖИВОТА.

•*

едне године ишао је с нама у гимназију Јанко Јеринић. Ако се не варам, било је то у другом разреду. Дошао је у наше место из Т. где је свршио први гимназијски разред и био тамо, као што се одмах чуло, први ђак, Јанко беше за нас врло занимљива појава. Сви бејасмо радознали, да га што боље упознамо. Имао је неке сиве хаљине, па шпагови на капуту натраг, што му је давало изглед већ неког господина и шешир од жуте и црне сламе са спуштеним ободом. Очи му беху врло живе и веселе и неколико пега око њих даваше им неку пријатну чар. Кад је предавање отпочело, на брзо уверисмо, да је Јанко добар ђак. Није

оио оаш ванредна дара, Јер Је по теже учио, али вредан као мрав. Није бнло те лекције, коју он није знао, па учио, колико учио. Али ми га већма заволесмо с тога, што је био неизказано за игром и дечијом забавом. Данас деца тога доба иду у „танц-шул" а онда још није тако било. Зими тоциљање и ратови са снегом, с пролећа и у лето лопта и још вазда других игара, то беше дан на дан забава после школског рада. Ја сам веома добро живео са Јанком. Беше доброг и искреног пријатељског срца. За то ми је веома жао било, кад се друге школске године по том искуписмо стари знанци а Јанка не беше међу нама. Док сам се ја за време