Zora

36 3 о

мајора. Командант палатне гарде је пуковник, а командант жандармерије је мајор. II ако су, изузимајућп последњу. оне две телесне гарде само трупе за параду, ипак оне врло много полажу да имају круто војничко држање п да се крећу досгојанствено. Оне су у томе имале примера у Француској посадп п у 11апиној најамничкој војсци свпх нација. Дисциплина најамнпчгсих труиа није баш цветала, али су при парадама манезрирале дооро и лепо је било посматрати их, јер им је одело било фино и пригодно. При првој великој смотрп, којујеу Риму држао краљ Виктор Емануел на свој рођен-дан, један римски клерикални аристократа примети ми,даје пталијанска војска рђаво опремљена према негдашњој папсгсој војсци. Ја сам то признао, али сам додао. да Пталија мора из свога џепа да хранп п одева своју во.јску, а папску су војску, напротив, хранили и издржавали г.чупацп п фанатици из целога света, те јој је п било лакше да изгледа елегантнија од италпјанске. Већ само ово сЈ 'вотхарно набрајање чланова овога духовног и световногдвора дов >љно је да се добије површан појам о папском сјају. >'поређено са широким таласастпм одеждама свештенства источне православне цркве, одело рпмско-католичког свештенства не може се назватп ни лепим. нп ипторескпм ; алп упоређено са дворским или државнпм унпформама световних европскпх дворова, оно је, ипак, богато боја.ма п лепо стојп. Увлачењем неколпких исгочњака у своју околпну, Ппје IX. хгео је да појача сјај свога двора. Он је јерменског патријарха Хасуна на-

Р А

именовао кардиналом, а једнога корзиканског свештеника источно православне вере, по имену СтеФанополија, наименовао је архијепископом. > г њиховом богатом источњачком оделу, с пуним великим бразама и . владичанском круном на глави, коју православни носе место католичке инФуле, обојица су, а нарочито Монсињор Стефанополи, који је био још млад п необично леп, правили највећу сензацију при црквенским церемонијама и сјајем надмашали сав остали Папин двор. Кардиналски талар је пурпурно црвен, хор-кошуља бела, а преко ње огртач од тако исто пурпурне свпле са дугачким шлепом и крагном од хермелина као симболом њиховог кнежевског достојанства. Прелатско одело је виолет; прелати највишега ранга носе хермелинскп крагн на мантилима, без рукава, дугачким до колена (шап(;е1е&а) у прелага нпжих ранговакрагн је од какве друге коже. Највиши светски дворски достојанственици облаче, у свечаним приликама, шпанско одело из XVI. столећа; црвен кадифени пршњак с исеченим рукавима, такве исте боје кратак мантел, прсник од беле свпле и панталоне до коЛена, златан ланац о врату, шешир ширега обода с бели.м нојевпм перјем, плитке ципеле са сребренпм шналама п мач са златним балчаком. Тако исто су одевенИ световни почасни коморнпцп, само шго је њпхов пршњак и мантел од црне кадиве. Да поред овога богатства боја своје многобројне пратње Папа у његовом просто.м белом оделу изгледа не може бити импозантније, то не треба, ваљда ни, помињати.

— сврш иће се —