Zora

КЊИЖЕВНЕ БИЉЕШКЕ

183

Моје Симпатије. Под овим натписом издала је књижарница и штампарија Пахер и Кисића у Мостару, књигу Марка Цара, коло II., у којој су књижевне слнке н студије. Пздање је тако красно, да може служити на ионос издавачу. О овој лијепој књизи нашег одличног сарадника Марка Цара, проговорићемо опширно у једном од нареднијех бројева „Зоре", а за сад је најтоплнје преноручујемо свакоме Србину и Српкињи. Књига изнаша 15 штампаних табака, страна 240. Цнјена 1 ф . 20 новч. Кроз Исток. Е(ж1е (1' Мвкпге геЏв-Јечке. А (тауегз 1' Опеп!;, раг Р. Изапј. Тако се зове једна исторпскорелигиозна студија, коју је написао познатп српскн прпјатељ, калуђер Пол Пизани. То је једна врста мемоара о вјерским заплетима на истоку, намијењена више широј читалачкој нублици, која није толико посвећена у расцјеп хришћанских цркава и постанак разних шизама, њихово распростирање и важност итд. Два су нарочнта одјељка посвећена Цариградској патријаршији и јужним Словенима. То су пишчева предавања, која је као професор одржао у каголичкоме ннституту у Паризу и пошље их сређене нздао у овој књизи. Књига изиђе крајем 1896. године трошком париских књижара В1ои<1 е4 Вагга1, а у финоме издању стаје 4 днн. Књига ова може бити од велнкога пнтереса за наше богослове, којп владају француским језиком као п за све друге, који се интересују овнм питањпма. Н. Бугарске религиозне легенде. Познати слависта, Луј Леже из Париза, написао је у Кеуие сгШс|ие (1' 1ш1;о1ге е4 Де Н1:1ега1иге, у овогодншњем 15. броју, опширан реферат на Бугарске религнозне легенде, које је превела на Францускн и штампала 1896. годнне у Паризу госпођа Лндија Шнш.манов, жена познатог бугарског научнпка Шишманова, а кћи исто тако научника руског Драгоманова, који је пошљедње године свога жпвота провео међу Бугарпма у њиховој престоници Софији . Ове су легенде пробране н извађене као најкарактеристпчнпје пз познатог Зборника за народне улмтпорине, науку н књиЖевност, који издаје од 1890. годнне бугарско мннпстарство просвјете. (За овај зборник вели Леже, да је један међу најбољпма у Словена). Превод поменутих легенада прегледао је Француски академик Гастон Парис. Леже је задовољан избором овнх народних умотворина, само пребацује преводиоцу што нпје уз књигу наппсао п потребна објашњења ради француских читалаца — недостатак тога коментара убнја важност лијепом избору и добром преводу. Изгледа да је њен отац, Драгоманов, хтио да га напише, али га је смрт спријечила. Књигаје штамнана трошком парнског књижара Е. Бегош и чини XII. књигу познате збирке : Народне пјес.ие и припотуетке. Цијена јој је 5 дин. Н. Четири жене Ђорђа Партије, роман Каролине В. Галовице, с мађарског превео В. Ћонић, учитељ.

Издање српске књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Новом Саду . . . И опет један превод ! У задње доба наше књпжаре ништа друго и не раде, него издају разне романе п приповијетке, разних страних писаца и то већином „ппкантне" или „сензационе" у којнма ваздан налазнте разних срцепарајућпх сцена, који вам прп читању раздражују жнвце и чпсто вас направе нервозним. II овај роман није бољи од других. Од корнца до корнца, пун је самих бесмислица и глупости. да већ горе нп зампслити не можете. Те бесмнслице зачинио је госп. преводилац врло рђавим језиком, а госп. шгампар многим погрешкама — те ће сваки читалац, ако буде имао стрпљења да књигу до краја прочита, од срца уздахнути и зажалитн за оно својпх 50 новч. што их је дао за њу. Деца путници. Мих. М. Станојевнћ, учитељ у Биограду написао је приповијетку за младеж Деца путницп, коју је издала књижара Велнмира Валожнћа. 'Гу се прнча, како сз' нека дјеца, не слушајући своје родитеље, пошла на чамцу у Америку, те како су нутовали до Смедерева, гдје су ухваћени. Ову тему пнсац је обрадио занста лпјепо, те ће је млади читаоци са насладом прочитати. Изгубљено дијете, приповијетка Хр. Шмнда, што је превео М. М. Станојевић, пзашла је пз штампе. И њу је пздала књижара Валожићева. Лнјепа ова књнга достојна је најтоплије препорз'ке. Јунак наших дана. У „ Делу" почео је излазити овај друштвени роман од нашег омнљеног Јанка М. Веселиновпћа. 0 уставу у Србији и у етраним државама, зове се научно дјело Вој. В. Рашића, које је дато у штампу, а изнијеће до 20 штампаних табака, Преведене. „Кагос1те Коуту" словачки лист, што излази у Турч. св. Мартину, донпо је у словачком преводу причу Јанка Веселиновића ОЂевпу рап(1иг и "Буре Јакшића Нечегпа Тгјаиа. Мара Максимовићева, наппсала је и издала причз' „пз српског живота" под натпнсом : „ Проклет свет" . . . Некаква баронеса Спасојка зал>з'би се у ожењена човјека Данчића, те најпошље због те грешне љубави оде з' манастпр; — то је сав садржај. Причање је развучено, те доста досадно, а језнк је врло рђав . . . Штета, што је госпођнца тако похитала са шгамиањем, јер бн се кашње и сама увјерила, да оваке ствари нијесз' за јавност. Сувремени запад. Добили смо познв на претплату, у коме Мих К. Јовнчнћ, срп. прав. свјештеник из Брчког, јавља, да је превео с руског од професора Духовне Академије А. Г1. Лопухина нека јавна предавања, под заједничким натписом Сувремени запаО, са религиозно-моралног гледишта. Ево шта преводилац вели о том дјелу: „Српска је духовна књижевност доста сиромашна, па за то је сваки нови приложак велика добит за њу. Ја сам одабрао ова