Zora

218

3 О Р А

да су копилад и да им се не зна за оца; сиротој Ружи ово досади и године 1727. досели поново у Морачу на своја огорелишта са синовима, које је и оженила, чим су приспјели до коња и до бојна копља. Од Дула данас има стотину војника, а од Мрвина кољена петнајест. По Дулу се и прозваше његови потомци Дуловићи, и мало помало узимали су маха у Морачи, тако да су постали једна од првијех породица. При свршетку прошлога а у почетку овога вијека избијају на површину Сердар Мијат, и Томаш Дуловићи који се по ђеду прозваше Драговићи. Године 1795. ударе Турци по наговору Пауна Рнковића на Морачу, но Сердар Мијат их потуче на дан 30. јулија до ноге. У овоме боју Томаш Драговић убио је Вука Париповића, буљубашу из Никшића, а посјекла га је Томашева Плана и узела му оружје те је са истијем убила још једнога Турчина, аТомаш се у овом боју ранио. Сердар Мијат одржи 1819. над Турцима славну побједу, која му допринесе гласа и славе. Сердар Мијат имао је сина Илију, сердара, а Илија Луку, који се одликовао ка велики јз^нак и ове рати постао командар Морачп. 1 (отомство Мијатово по истоме прозвало се Мијатовићи, па и данас се тако зову, а потомство попово и Томашево Драговићи. Поп Драговић дуго је био арамбаша, а доцније је постао капетан. Године 1843. на попа ударе колашински Турци међ Липовом и Горњом Морачом, ту се поп јуначки бранио док му је трајало Фишека и

убио је преко 20 Турака, то се мјесто од тада назива „Попов крш", двије године доцније 1435. поп Драговић посјекао је Башагу Мурата Тзурђевића на Сињајевини и то се мјесто од тада зове „Састанци", јер се ту састао поп и Мурат на мегдан јуначки. Поп је Муратову главу понио на Цетиње те окитио „табљу" по ондашњем обичају, Владика Раде особито га је држао, јер су му били мили јунаци. Кад су казали були Муратовој, да је поп посјекао Мурата, она је запјевала: „Богу милом Фала, одавно је Мурат пријетио некаквоме ђаку Драговића" и сјутри дан му је иста послала на дар Муратов сребрни анџар, говорећи : „Кад га је посјекао онакав силан јунак, ето му и његово свијетло оружје?" Овај исти анџар поклонио је поп Драговић војводи Јовану Мичићу у Србију, а Мичић му је био побратнм и старином Морачанин. Поп Драговић био је на гласу не само као свештеник него и као поглавар и јунак, владика Раде даровао му је хата и ћурак. Исти поп имао је и два сина Николу и Саву, Никола је посјекао Чола капетана пз Никшића, обојица су погинули на Савиној води, на Јаворју г. 1841. Ето у кратко опис Фамилије Дуловића чији синови ће заузимати виднога мјеста у нашој историји, и које народна пјесма и предање кити као праве витезове, који нагнаше Турке да се закуну на „погачу да не војште нигда на Морачу". Осим Дуловића у Морачи се истичу још и Радовићи, војводска кућа, Меденице сердарска и јуначка Фамилија Лазаревића. Цетиње, 15. јуна 1897.