Zora

246

3 0 Р А

Андрија. Да, госпођице. Клариса. 0, ви сте врло срећни. Андрија. И јесам. Клариса (Денизи). УзаЈМићете ми ову партитуру. Седне за гласовир и чита „Миреју". Дениза. Иштите најпре допуштење од госпође ваше мајке. Клариса. Мама неће дати. Однећује кришом. Деннза. То не могу да допустим. Клариса. Кад ми будете окренули леђа... А после, ја је зовем мамом али ми оиа није мама. Мама бп ме водила у Комичну Оперу; она ме је тако волела. Ова је друга жена татина, па је врло строга јер тврди да на њој лежи одговорност. Одговорност! Шта ли то треба да значи ? (Претурајући ноте). ИмаТС ЛИ ЈОШ ШТО ЛеПО овде? Али где је госпођица Марта? Дсниза. Послали смо по њу. Мало часје била у врту. Аидрија (госпоћи Брпсо). Госпођици Брисо глас се свакога дана све више и више враћа. Госпођа Брисо. Да, одиста. Госпођа од Понферана (госпођи Брпсо). А, госпођо, госпођица је ваша кћи ? Госпођа Брисо. Да, госпођо.

Госпођа од Понфераш. Честитам вам; говорено ми је о њојзи. Није ли ту скоро требало да пева на свадби сина закупника Бертрана ? Госпођа Брисо. Да, госпођо. Госпођа од Понферана. Пратећи себе на оргуљи, коју је господин од Бардана поклонио. Андрија. Да, госпођо. Госпођа Брисо. Али је требало иматн овлашћење владичино. Госпођа од Понферана. А Његово Преосвештенство није хтело. Не воли да жене певају у цркви. То увек мало одврати пажњу од службе. Што се мене тиче, ја сам за парохпјске певаче." Онп по кад што погрешно певају, алп у цркву се не иде певања ради. # Тувнен. У цркву се иде да се учи милосрђу. Клариса (свирајући неку арпју нз „Силвије"). А, ово је умиљато. Понферан, полу-успаван певушн арпју, кој} г Клариса свира. Госпођа од Понферана (госпођп Брпсо) Мора бити да се госпођица ваша кћн много вежбала, док јс постигла да тако пева. Госпођа Брисо. Да, госпођо, много се вежбала с једним нашим старим пријатељем, проФесором певања у консерваторијуму, који је силом хтео, да она ступи на позорннцу. Тврдпо је, да