Zora

278

3 О Р А

Слабија од ове, али ипак доста добра је и сличица Лаокни социјалиста. Неки газда Трајко размеће се," да би у случају нужде, све своје раздао сиротпњи. Но кад се на лицитацији продавала кућа једне сироте удовице, газдаТрајко једва пристаде, да откупи ту кућу и да дозволи, да удовица смије у једној соби живити колико јој је воља. . . Дабогме да кашње није одржао ријеч, него у брзо сиротицу из куће истјерао . . . Као што видимо, снже је добар, а и обрада је прилпчна, ма да нам газда Трајко није карактерисан онако, као што бп требало да је. Ова је сличица пначе доста кратка. Слика Мумпар слаба је исто тако, као и оне прве. Сиромах музичар заљубио се у једну нешто отмјенију госпођицу, вјенча се с њоме и оставља је јер му није дотекло новаца за њезину моду . . . Ово је један обичан догађај, још обичније испричан, те нам се због тога и не може свиђети. Иза ове долази опет сличица Над гробо.и љубагзи. Морнар Ђакомо волио дјевојку Марију, вјенчао се с њоме и живио годину дана у љубави. Једанпут се возио по мору са њоме и још неким друговима, и њихова барка потопи се, само оста жив он (Ђакомо) и један му друг. Од тада је Ђакомо често пута долазио на мјесто, гдје му Марија вјечни сан борави и спуштао јој киту цвијећа у море. Лијепа је :цена, кад се он моли Богу над њезиним гробом. Ту нам се приказује Бешевић као истински пјесник. Иначе прича сама по себи није боља од пређашњих. Још је најслабија у читавој збирци слика Разорено гнијездо. Ппсац није умио да нам вјерно оцрта психолошки процес ,у души Светозаревој након смрти његове жене Наде, коју је он тако волио. У неколико обичних ријечи он нам је изнио све, а то, разумије се, није п не може нам бити доста. А најљепша је у свој збирци сличица Верглаги, који се борио за своју слободу и сада слијеп окреће свој вергл. Ми нијесмо остали равнодушнп прочитавши ову причу; шта више осјетили смо и сузе у очима ... А то је најбољи знак, да нам се врло допала.

Но слика Како се пада? покварила нам је опет лијеп утисак, што га је прва прпча на нама оставпла. II онет једна обична тема (коју не треба ни да износимо) п опет оне обичне фразе, обично слабо приказивање. Ми с.мо је једва дочитали. Задња је слика Прии нут у Боју. То је само један сан, пспрпчан доста лијепо. И тако смо готовп са прегледом ових прича. Сад би требало, да изречемо један суд о свима т. ј. да укажемо на главне мане и главне врлпне Бешекићеве, у колико их он има Бешевпћ је пјеснпк п то лирски пјесник; то се може познатп у овим причама. по неким мјести.ма, којих нема баш тако много, али који нам се ипак допадају и освајају нас. Али, шта ћемо кад он, као такав пјесник ријетко када знаде да изабере лијепу тему за причу или слику. Јер има код њега тема, које би могле поднијети за пјесму и то лијепу лирску пјесму, али за приповијетку — не могу. Осим тога ријетко која тема да је нова; све су старе; све су нам добро познате, те нам се већ због тога ове приповијетке не могу свиђати. Друга је мана Бешевићева, што на обраду врло мало пази. Он хити, страшно хити. Чини нам се као да га гледамо за његовим столом, како са грозничавом журбом ради, да слику илп причицу у иггампу даде. Ако је по каткада и опширнији, то је обично у описивању спореднпх ствари, док се на главне скоро и не обзире. Осим тога он би често хтио, да га читамо између редака, али, на жалост, или мп, или он нијесмо још дораслп за тога. Па и стил је Бешевићев доста тежак, те често пута умара читаоца и тако, по овој збирци сличица, никад не бисмо могли познати онога нашега старог Бешевића, којп онако лијепо пјева : Тамо, тамо, гдје је небо плаво Кршне Боке загрлило кам, Тамо ја сам љубећи познав'о Како грије младалачки плам ! .. . Риск