Zora

4.

ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ уређују ДБКСА П.1 АЦТИЋ иг С ветозжр Т \оноиитч.

Год. II.

У МОСТАРУ, 31. ОКТОБРА 1897.

Бр. 10.

и л а

Ш V*

на игра сред шумарка Листом, цветом окпћена, Мирисом јој тело ћарка Роснпм дахом коса њена. Тајно у сред по.тумрака Уз брујање шумских буба II уз вреву славујака, Звпждук коса, гук голуба, Скаче, маше голом руком, Нл' се брсне гране прима, Виси тако, вије струком Игра, плови на звуцима. Часом ногу доле свија, Сањива је травка чује:

Пробуди се, клас извпја Да јој прсте омилује. Мени приђе изненада, Сребрно ми ближи лице, Загрли ме хладна, млада И кб росне јагодице Додирну ме 3'ста њена Па ме љуби, дах ми пије Кратког часа једног трена, Ја се макнем — ње већ није И до зоре за њом лећем Тајнп огањ мене тресе Она лети за дрвећем Тапше, игра и смеје се . . . Ленски.

1ре 4

јесен

/

0етрићу, куд блудишпо пустој пољанп Ко несретно момче уздисаја пун ? Минуло је лето, већ су прошли дани Кад је овде цвао цветак, зелен џбун.

Давно се не реси поље жутим влатом Нити шевувуче сз т нцувисок лет Голе сз'пољане; с уздахом, шапатом Ти ветрићз 7 падаш на јесењи цвет.

Видиш, тако време носи као жетва И младост н љубав у далеки крај А срцу остане као тешка клетва С пустом успоменом празан загрљај... Ленски.