Zora

3 0 Р А

Збирчица

Лм;а Грђић

"од овијсм натписом, изашао ВТ??*- је члаиак у подлиску седа-

К:

% мнаестога броја Сарајевског лиДг' сша од 1896. године. из пера г. Ивана Зовке. Нема сумње да су овакови чланчићи, кад су добро сређени за нашу народну Фолклористику, која и онако није довољно обрађена, од велике важности. Једино би требало да господа сабирачи не узимају све за готов новац, што им гођ ко каже, и то товаре на народна леђа. Код сабирања Фолклористике, треба да сабирач добро обрати пажњу, па да за једну те исту ствар и више њих упита. Кад овако добро утврди име те ствари, да је тек онда упише. Велика је махана код нашег народа да радо не одговара на питања оваковијех ствари. А опет се нађе који иојединац па ти зна и оно што не зна. Да, имаде и таковијех људи, које кад загшташ за име једне ствари, ако и не зна, чини му се срамота казати, да не зна, па на брзу руку скује име према облику ствари, или опише ствар, према већ скованоме имену. Овако је, чини ми се, било и у овоме чланчићу са више ствари, а нарочито са сабљом димискијом. Овакове ствари, по моме мишљењу, најбоље је биљежати, када се случајно У говору чују. Осим овога треба сабирач, да поједине предмете опширније опише, како би и ономе, ко их није никад чуо ни видио, појмљиви и схватљиви били, — што на жалост у овоме чланчићу није учињено. Када се сабирач лати описивања

о оружју Бјелокосић оваковијех ствари, ваљало би да то што стварније и потпуније опише. У овоме чланчићу ваљало би г. писцу и поједине дијелове дотичног оружја да опише, јер је то узгред могао лахко учинити. Ја ћу окушати да на поједине махане, које сам у овоме чланчићу запазио, г. писца опоменем, а што је криво уписано, за корист науке, исправим. АШраИак зез! ри!а риса* Ко иоле познаје турски језик, знаће да је алтипатлак чисто турска ријеч. Први дио ријечи „алти" значи шест, а друге „патлак" пуцањ. Овоме оружју је међународно име „револвер" па се тако чује и у народу. Осим тога је ту међународну ријеч наш народ понародио, и створио у револвер ливор, те се ова потоња у Црној Гори и горњоЈ Херцеговини понајвише чује. Алтипатлак ћеш чути само од гдјекојега Мухамеданца. АгМја, — арага1, којјт зе пе бато ризка 1заги1ит 1 рјезк о т р и п 11 а, п е § о 1з 1 5 е п ј о т е 1 с1бШа. Може оити да се је у причима појединих ловаца, кад се надлагују, очувала успомена на пуњење пушке пијеском, али да су се у ствари пушке пуниле пијеском, не вјерујем да у то вјерује и сам г. писац овога чланчића. За чудо ми је да је само заборавио споменути олово. Арбија имаде у више рука, али их, у главноме, можемо подијелити на дрвене и металне. Дрвене су се правиле од тврдога дрвета, као дреновине, јаворовине, буковине, тисовине и т. д. * Све што је латиницом исоисано, пренесено је из поменутог чланка. То је све објашњење тога оружја.