Zora

46

К Р 0 Н И К А

Макиолепидоптере околине Београда, зове се научна радља дра Рад. Лазаревића у књизи „Прилози еа грађу ентомологије Краљевине Србије", која је почела излазити у Биограду, Трагови старих глечера на Рили (са 3 таблице и 2 геогр. карте). Глас Срп. Краљ. Академије Е1У. 1897. Београд. Учени млади Србин, професор Велике Школе у Биограду, г. др. Јован Цвијић, оснм трагова гленерских на Рилу, нашао је и трагоге гмечсра у Восни и Хе.рцеготни и Црној Гори, које још ни један свјетски научник ннје до сада запазио. Љетошње његово путовање по ови.м крајевима, донијело је златног плода за геолошку и географску науку, што иде на част српском народу и највећем његовом научном заводу, Великој Школи. За тај проналазак сазнајемо по једном гшсму, којим је г. Цвијић извијестио бечког научника д-ра Пенка о тој својој научној екскурији, ког су једне стручне берлинске новине донијеле у цијелости. Наскоро ћемо, јамачно, моћи да сазнамо у његовој штампаној студији опширнијео тим глечерима, а нарочпто пољпма Дабарском, Фојничком и Гатачком, која је потанко проучио. Хрватска Вагдоуог идос!ш пагос1а ћгуаЈвкода. Под овим натписом издаје ових дана издавачка књижарница Л. Хартмана (Ки^И 1 БеиЂзсћ) у Загребу, књигу пјесама Б. Крчмарића. Пјесме су само патриотске, којима пјесник опијева јуначка дјела свога народа. Књига ће бити украшена са више слика. 8ује1бка роујев! и вПката. Друга књига овог илустрованог дјела, које је написао познати писац Иван Широла, учитељ средњпх школа, изишла је ових дана у Хартмана у Загребу. Пуна је лијепих бојадисаних слика (има деветнаест колорираних табала са вигпе од 100 слика и 110 страница описа). Цнјена јој је 2 ф. 50 новч. — Хрватски листови препоручују ово дјело најтоплије. Рауао Рау1оуЈс. Рпроу1еб1 \г паго<Јпе ртоМоЉ Кар1зао Јо81р Т ј Опс , гириЉ ртохотзк!. 8". 81т. 468. Сцепа 1. &г. Овај познати књижевник, писац „Жртве Материне" описује у овој причи недавну прошлост свога народа и то идеју наролног препорода, која је поникла 1832., и, развијајући се до 1849., попела се на свршетку прве поле овог стољећа до свог потцуног

блисгања. Тенденција се истиче јасно: да се у омладини подстакне љубав за све оно што је лпјепо п узвишено, а нарочито патриогско осјећање. Ако ову причу и не би у стању била да препоручи њена умјетничка обрада, препоручује је та тенденцпја. То је, у осталом, обкчно код дјела ове врсте. Окоуј. Рпротхеб! га рик. №ар18а1а МПепа Рокирзка. Сцепа 30 поус. Окођи су приповијетка пз босанског живота. По примјеру већине хрватских писаца, и ова списатељка је потражила за своју причу сиже из жпвота српског народа у овим крајевима. У њој се показује труд и воља. да се доба зулу.ма представи у свој својој грозоти, но списатељка се није могла отетп да не пане у ексцентричност. Окопи нам окују и душу и срце својим страшиим и педантним сликама; а да није онога ха рик (које често оправдава, на жалост, многу умјетничкЈ' грешку), и овој би се књизи примјетило много и са умјетничке стилистике, Овако како је, не ће бити на од.мет онима којима је намијењена. Б у г а р с к а Д. К. Попов, бугарски новинар и књижевник, који је већ више лијепих работа из наше књижевности превео на бугарски, преводио је у потоње доба и дпвна писма пок. Љ. Г1. Ненадовића, која су излазила у подлисцима повремених листова, а сад је изашао засебно штампан превод Писма из Немачке од Чика-Љубе. Критика хвали лакоћу превода и доказано познавање преводиочева српског језика. Словеначка Во1дапа т бгћЈја. 8р1ва1 Ап1оп Вегепбек, рго!езог у Р1оус(1Уи 1 1. (1. 1/<За1а Љигћа ву. Моћогја у Се1оуси 1897. 8° 237. 8(:г. Ово дјело ваљало је да нослужи Словенцима за познавање два оратка југословенска народа — Срба и Бугара. Украшено је сликама а има и двије географске карте. Издало га је родољубиво и чувено словеначко ДруштЂО Св. Мохора , не жалећи већих материјалних жртава самодадјело изиђе што љепше и потпуннје пред словеначке читаоце. Но, како је критика у једном од најбољих онамошњих књижевних листова предусрела ову књигу, види се, да писац није задовољио своју задаћу, и о Србпма и Бугарима по тој књизи не би Словенци