Zora

7

се мало разабраше ЈусуФ-агапотапша га по рамену и довикну му „аФерим"; Муј-ага га загрли; а Махмут-ага пољуби га у чело, говорећи му, како је он познавао одавна и рахметли му оца, ма да га у животу никад видио није. Ибрахим-бег зачудио се овакоме дочеку, али ипак био је толико поносит, те није хтио, да и он њих грли и љуби. Он се сматрао већи од њих, те је на крају крајева дошао до тога увјерења, да они морају бити љубазни према њему, јер је он бег, кућевић и ирави Туркуша, а они су само аге . . . сличне раји. ЈусуФ-ага у први мах то је примјетио, ама му је одбио на „младост и лудост", те се ни најмање није промијенио према њему. Тако су чинили и остали, па, шта више, постадоше још и љубазнији. — Дина ми, 'вакога га у Стамболу нема, — рече Мемиш-ага. — Дина ми, нема га у читавој Турћији — дочека Махмут-ага. А Ибрахим-бег се све више и више поносио, јер му ове хвале бијаху по ћеиФу. Он и ако је био Туркуша, ипак је лијепо говорио српски, те је могао разумјети све, што се говори, а и одговарати на разна питања. Истина било му је много ггријатније, кад би га који ословио турски п он је тада далеко љубазније одговарао. Но аге канда није&у то ни примјетили, те су ријетко, врло ријетко избацили и по коју турску реченицу. Јусуф-ага га је, по своме обећању, примио у своју кућу и дао му једну од најљепших одаја, по којој бијаше простро свој најФинији ћилим и двије серџале, а дуварове окитио разним таблицама, на којима су записани стихови из Корана.

Па ни ово није зачудило Ибрахимбега. Он се одмах раскомодио као у својој кући па, шта више, говорио је, како му се ово или оно најбоље не свиди. Осим тога не свиђају му се ни неки обичаји и он је све називао „просто" и „хајвански". Јусуфаги ово није било по вољи, али и опет није ни ријечи проговорио. Напротив и Муј-ага и Салих-ага и остали слушаху га пажљиво, те му чак и одобраваху. — Он зна боље од нас, — вели Салих-ага. — Знаде колик' 'ваких десет, рече и Муј-ага. — Валахи знаде колик' милијун, — избаци Махмут-ага. — Није шала он је у Стамболу књигу учио,—рече Мемиш-ага,пошто је подигао сарук 1 ) и почешао се по глави. И најпошље сви су сматрали за срећу, што су се с њиме познали и што ће он од сада мало више с њима јаранити и ако, по годинама, бијаше много млађи од њих. IV. Махмут-ага није могао да одоли срцу, а да Ибрахим-бега један дан не позове на ручак. Прије тога он је већ Емини причао о њему и хвалио га тако, као да га је Бог зна како познавао. Довео је чак и на то, да је он (Ибрахим-бег) некакав далеки род самоме великом везиру и да неће много проћи, па ће и сам постати везир. Емина га је слушала врло пажл^иво, те најпошље од срца зажели, да што прије види тога урнек-момка. И кад је Ибрахим-бег дошао, Махмут-ага га је дочекао да не може бити боље. Почастио га најприје кахвом и духаном, а по томе су ') турбан.