Zora

58

С Ј Е Н К Е

у, Ј Е Н К Е — Други дио I. прам блиједе мјесечине Ја ти гледам слику красну, Гледам твоје очи црне И у њима сладост страсну. Спрам блиједе мјесечине Стара ми се љубав буди, Па на уста слику мећем И љубим ти слатке груди. Ах, те груди, у којима Мјесто раја, мјесто Вога, Џелат стоји и са руку Брише крвцу срца мога.

II.

Ти ми бјеше анђ'о прави И рајске ми пружа даре, И пред моје очи стави Ружичасте наочаре. Ја сам кроз њих блажен глед'о На св'јет, људе и на ствари, И на тебе, мило чедо, Ал 1 спадоше наочари . . . И ја видјех: авет ниска Гдје пода мном копа зјало, И отровним зубом гриска Твоје меко, срце мало . . . III. „0, смилуј се, преклињем те, Немој ником тајну рећи!" Не кидај се, чедо драго, Ја ћу тајну у гроб лећи. У гроб хладни, ког си сама Ископала, чедо моје, У дубоки, гроб бескрајни, Ту у јадно срце своје.

IV. Усамљено Т1#че мало Угледа ме с грана голи', Па угаслим очицама Ноче да ме тужно моли: „О, смилуј се, тичји друже, Мраз ме бије, зима гони, Један кутак у твом срцу Поклони ми, о, поклони!" „У прољећу твојих нада Пусти ово слабо тиче, Да клонула крила згрије И радосну пјесму кличе". Ој, ти јадно, тиче мало, Ти не тражи срце моје, Ту прољећа нема више, Гдје ледене санте стоје. V. Из јесење ноћи тавне Мој познаник, мјесец плавп, Као спомен среће давне С бл'једим ми се зраком јави „Гдје је твоје чедо смјерно, Твој анђелак тако мио,