Zora

ЈЕЈ1ИНИ И ЛАТИНИ У ХУ-ТОМ ВИЈЕКУ

(ЕЛИНИ И ^ Л АТИНИ V /^У-ТОМ ВИЈЕКУ од Емила Кастелара — са шпањолског Поднопољски (н АСТАВАК)

? рви град, у који се је искрцао [^Јован Палеолог, био је бесамртни >град Мљеци, који се је већ био почео облачити и украшавати плијеном ^ својих течевина. Путник, који посјећује данас његове пусте палаче и његове богате музеје, може још видјети успомене оног доба. Треба видјети позорницу, да се разумије сва величина призора. Тамо је небо увијек обојено, о чему нам може дати појам само сјајан колорит сликарске школе млетачке. Море се причиња ла је од бисера и опала, са одблијеском сада смарагдским, сада рубинским, као дуга морска раширена на водама мјесто да лебди у ваздуху; отоци се цакле у лому валова и тако се слажу одсијевајућа игала са листовима и цвјетовима стабала, да се сваки од оних ограничених простора причиња као рај, који плива и који ће скоро да кроз лагуне св. Марка пође струјама Адрије; а његове зграде пружају такву комбинацију драгога мрамора, зрачних ступова, сјајних мозаика, лаких кипова, подигнутих на пиедесталима и куполама, као да се пењу пут небеса, да бисте повјеровали, е сте плијен фантастична сна, кад их гледате гдје се одбијају од позадине сјајног хоризонта, а излазе из огледала канала, од чије се воде одбијају; замађијана позорница, које глумци повећавају љепоту. Злаћане галије код црних гондола, жута једра код бијелих једара, сличних гигантским крилима тропских птица; мрцари одјевени разом, а патрицији пурпуром; пажи са њиховим далматинкама од кадифе, а стражари са свијетлим оружјем; госпође црних очију са просутим сафирима међу косом, која се причиња жутакао злато; младићи од-

јевени одијелом од елегантнога броката, са сликовитом капицом, а за њом перо лабудово ; сенатори у њиховом црном и црвеном одијелу; дужде обавијен тканином од ермелине, окруњен дијадемом, који свршава са историчком фригијском капицом; и сви спремни дочекати цара Цариградског, који долази од Лида уздуж Обале Словенске, са многобројном пратњом понтиФикалном, праћеног од патријарха грчкога, од бискупа, архиепископа, угледника, дворјана, опкољених византијским богаством, које сјаје на оним задњим остацима једне цивилизације, као накити на мумијама. И овај призор даје Мљецима између музичких концерата, пјевања, звоњења звона, тутњаве топова, кише цвијећа, вијања барјака, кретања народа скупљеног на насипима, лучицама, лађама: сав магичан изглед фантастичне свечаности. Цар је обишао отоке грчке и прошао оних дана мимо јадранске обале, слушајући поклике народа, који је избјегао мач турски, и који се нада, да ће му се све зло брзо свршити. Полази за тим из Адрије на лагуне, са лагуна на ушће Пада међ одушевљењем Италије, која се нада видјети свој свети Рим, гдје изнова протеже власт религиоЗну латинску до најудаљенијих крајева Истока. У све ово вријеме редају се свечаности, а из свечаности ничу наде, као лептири из кожурице. Али кад почну преговори, настају потешкоће. Еуген 1У-ти чека на свом пријестолу Јована Палеолога, а кад овај стигне на коњу до врата дворане, треба математички мјерити кораке, да ни један ни други не буде ходио ни за длаку више од дужности, да се обојица могну састати баш у средини оног простора, јер од