Zora

л н с т

3А ЗАБАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ УРЕЂУЈУ |!П АИТИТг И ј] <) i'. ДИ Јк, ДуЦЋ .

Год. III.

У МОСТАРУ, 31. МАРТА 1898.

Бр. 3.

ОтАЏБИНИ

^^дисајем душе твоје И ја дишем, мила мати! | Ст'јење твоје — царство моје, За које ћу живот дати.

Светим пламом твојих нада Моје младо срце гори; Под теретом твојих јада II моја се душа мори. Све што мислиш мислим и ја, —■ Једнака нас жеља креће; Када теби сунце сија И ја плетем зраке среће.

Када тебе туга кињи И ја горки чемер пијем, И осјећам терет сињи Па са тобом сузе лијем. Одисајем душе твоје И ја дишем, мила мати ! Ст'јење твоје — царство моје, За које ћу живот дати.

1898.

Ги си мени непрегледни Бор вјековни пунан моћи, Ког не сави вихор ледени Нит маглене, црне ноћи. На том бору лист са листом Брат до брата вјерно стао; Проклет био ! Проклет био ! К'о са твоје гране пао!

Борко.