Zora

X

Л И С Т 3А ЗАБАВУ, ПОУКУ II КЊИЖЕВНОСТ уређују А .л.к јсс а Ј I I д и ги тч т ј) () 15 д и Јк,

Год. III.

У МОСТАРУ, 31. МАЈА 1898.

Бр. 5.

I

ј^УНДЕЧИЋУ прнликом 50-ог года откад се с иилом посестри.иио

Љ (?У ндечић У> К Р ИЛ0 соколово, бдазПјевб јеси, а трпио јеси! . .. Ж У злату ће бити твоје слово, I Минуће нас ти црни удеси, * Ој, кад буду окајани гр'јеси, Кад рођено буде племе ново; Кад брат сложно сбратом хљебумјеси, Кад пропане дјело Каиново . . .

А сад, Старче, гледај са тимора, Преко гора до сињега мора, С болом пјевај разбраћеној браћи, * И тој пустој на дому недаћи, Гдјено нема разлога ни збора Нити каквог братског договора! Вид И.улетпћ Вукасовић.

$ %ИН У ;Д

ЗмАЈУ

с" Д^и, што дичном српском роду Т'^3ажди лучу св'јетлог плама, И уздиже српску славу Слатким звуком у пјесмама; Ти, што скиде зв'једе сјајне Са површја небескога, И расв'јетли себи путе До Парнаса рода свога;

ОВАНУ ј ЈОВАНОВИЋУ Здрав нам био!... Син кршева И гудура, мрачних гора, Херцегове земље сјетне Земље бола и вихора Прислушкујућ' твоје пјесме Што их пјева коло вила, Кад се браћи једнокрвној Јавља свјетлост — Слога мила

Мосшар 1898.

Теби кличе: Бог ти дао Па бијела твоја виЛа Опјевала српску славу, Славу, што је некад била!

Ослан А. Ђикпћ.