Zora

3 0 Р А

245

врло лепо, јер нисам знала за друго. Мислила сам само: како ћу ја изгледати? У том дођоше две глумице, Бог да им душу прости обе су већ давно покојнице. Рекоше ми да ће ме оне наместити. И ја им се предам с пуно поверења. Морам приметити да имам плаве очи и косу. Дуго су ме намештале, и кад бејах готова погледам се у огледало. Али имала сам шта и видети. Набелише ме и наруменисаше као какву ларфу. А начинише ми спреда дебеле црне обрве. Ја скоро очајно викнем: Шта зар тако накарађена да изиђем на позорницу ? — А оне одговорише чисто увређене, да тако треба, пошто сам плавуша па ми се неће видети довољно обрве. Ја им се скоро кроз плач захвалим на услузи. А оне задовољне одоше. Тек што су отишле засвира и музика. Жена којанасје облачила рече ми! — Госпођо, ако имате још толико времена, најбоље ће бити да се умијете, и на ново наместите. То сам и сама хтела. Али као што ни једна почетница не зна измерити време до своје сцене, тако и са мном беше. Док сам се раз.мишљала, дотле и знак дадоше, већ беше доцне још мало па треба на позорницу да изађем. Брисала сам обрве па и лице колико сам могла, али што сам више брисала све сам страшнија изгледала. Лице као одерано. А од обрва сва сам се по челу изгаравила. Заиста морала сам изгледати ужасно. А публика се могла бар слатко насмејати мојој жалосној,првој појави. Сутра дан будемо позване нас неколико глумица код неке госпође на ужину. Кад су ме представили, госпођа ме погледа врло изненађено^ па ме запита.

— Јесте ли збиља ви, госпођо, синоћ играле Л^убицу! —Јесам, госпођо! — одговорих јој. — За бога! повика она, што се онако ужасно нагрдисте синоћ ? ко вас то намести. — Одговорих јој: Ево ове госпође. — Она их погледа врло подсмешљиво па рече: — Шта зар ви, но види се да немате дара да и друге наместите тако лепо као игго себе знате. Друга улога беше Ана из Немање. Сама сам се наместила и то врло лепо, да ли је био костим по пропису? То је друго питање, тек публика се изнемири мојим изгледом. Па и са игром беше прилично задовољна. Трећа улога беше Чучук-Стане у Хајдук Вељку. А уједно и последња представа у Винковцима, али нам поквари киша пошто смо у арени играли. Из Винковаца одосмо у Брод. Дође на репертоар Госпође и Хусари. Нека пољска комедија. У комаду између осталих женских, има и три собарице, све три врло кокетне, несташне и брбљаве, једну од тих трију дадоше и мени. На проби је још које како ишло. Али кад дође представа, па видех како остале брзо говоре, како су окретне, и како кокетују. Ја се поплаших, помислих у себи: како ћу ја?: Кад сценариста даде знак да излазим, мене проби ладан зној. Ни сама не знам како сам се створила на позорници: имала сам ужасну трему. Нублика се још смејала и пљескала оној што је пре мене била. Наједанпут ућуташе кад почех ја говорити. Глас ми је тако дрхтао као да сам плакала у каквој трагедији, лице ми је морало изгледати врло поплашено, наједанпут ми се учини као да чујем негодовање у публици. Подиђоше ме неки мрави.