Zora

3 0 Р А

369

— Дивно, — вели поп Танасије, — дивно! — Ех, агшсе, једва после седам година. — Ал сад зацело! На једаред утрча бабица као без глазе, расчерупана, спалајој кецеља, зинула, а рукама се удара у прса. — Шта је ? — Шта је забога? — Каиља\ — Кога? — викнуше и поп Та-

насије и пријатељ Аћим, а дах им застао. — Учишеља, куку мени! Пријатељ Аћим испусти карте из руку, а поп Танасији пуче копча на појасу. — Ах, агшсе, — заврши пријатељ Аћим дошавши мало к себи, нема ту ништа. До године ти ја, агшсе, крај електричног осветљења па уз топлу шољу теја, па свечано жежем. Свечано, агшсе, преФеранса!

еди

^лара вере де вере

у АИ 'ге <1 Теш1У80и

Леди Кларо Вере де Вере, ваше мржње ја не упадо'! Сељачко срце верно и просто Ви бисте хтели сломити радо. Љупко ма како гледали тако, Ипак од вас се отрогох, Леди! Ма да је племство од сто грофова, За мене све то ништа не вреди.

О Леди Кларо Вере де Вере, Прецима ви се хвалите радо; Ал' ипак ја се поносим више: Не бринем знати од ког' постад'о. За прохтев смешан не сламам грешан Ничије срце, што љубав тражи. Девојка проста, невина, мила, Више од сто гробова важи.

0 Леди Кларо Вере де Вере, Подсетисте ми из нова јаде: Ледва је липа листала три пут, Откако Лоренц, сиромах паде. Гледање жарко! — Љубавна варко!. У мађији би се ви разумели! Ал' на његовом врату белегу Доиста не би видети хтели.

О Леди Кларо Вере де Вере, Нађите себи играчке боље; Јер ма ви били краљица света, Поданик бити ваш •— немам воље. Љубав би хтели да ме устрели, Али с презрењем ја вас не хтедо'. Ни лав камени код врата ваших Хладније но ја није вас глед'о.

О Леди Кларо Вере де Вере, Када га мати мртвог опази, Препуна бола, к'о жене што су, Зло се о вама она изрази. Клетву сам само ја чуо тамо, Ипак о томе не казах ником'; Она не беше хладна и мирна К'о што је племство Вере де Вере.