Zora

3 0 Р А

391

вишег ауторитета, него што га признаје писцу. Да борба буде једнака треба обојици и једнако оружје: и једном и другом доказ. Ја доказа у цијелом чланку г. критичара нијесам могао наћи. Он некако аукторитативно каже: није истина и т. д. Ја се не би на ову критику ни обзирао, јер немам обичаја да одговарам на приговоре без разлога; али сам се морао обазријети већ и због онијех подвала, да сам радове преписивао од Врчевића. И ако та подвала није ничијем ни покушана доказати од стране г. критичара, ја сам мислио да ми треба дати доказ, да није истина што г. критичар каже, и ја мислим да сам га заиста и дао, када сам казао, да сам радове диктовао у перо, па то могу живи људи посвједочити. Само на једном мјесту покушао је г. Делић и да докаже своју тврдњу, (а то је оно са „ћасом воде" и с „дахиром"). Друго је пи-

ОцЈЕНЕ И Т р у л е ж — роман, иаписао Јаша То.иик Мало је људи тако конзенквентних, као Јаша Томић. Шегова гвоздена конзеквенција огледа се у свему: у животу и у раду, и нема тих обзира, који би били у стању пољуљати ту досљедност. Човјек бистра погледа, хладног размишљања, сређених принципа и јаке енергије. Дода ли се још окретност и занимљиви манири журналистичке му способности — Јаша Томић морао је избити на површину у свему, гдје год би ове особине нашле свог терена. Шегови чланци нису сухопарна нагваждања укочене надутости и ситничарске скрупулозности — он је у њима занимљив. Козериском лакоћом и стилом

тање колико има Јачине у томе доказу, да је народ осрамоћен и да му је на образ бачена љага онијем што сам ја казао да при прстеновању доносе „ћасу с водом", као кад би ко казао: ове ће се године појавити на небу репата звијезда, јер се на земљи појавио велики критичар: Ст. Делић, који је скинуо љагу са српског народа. Ја то не бих могао казати, јер не видим никаква узрочног споја између репате звијезде и Делићева спашавања народне части. Али г. Делић могао је оно казати, јер ваљда по његову увјерењу и његову писању има узрочног споја између „ћасе" и народне части. — Штета само што не могу и остали људи здрава разума то да виде. Још ћу само толико напоменути: да се од сада на оваке критике без доказа, или са тако слабим доказима, да их непристрастан читалац одмах може осудити, нећу обазирати. Лука Грђић Бјелокосић.

ПРИКАЗИ унесе он у сваки свој чланчић и хумора и појезије и филозофије. А тако ипак једноставно и разумљиво! Модерна журналистцка усвојила је овај начин писања, зато их и гута публика као алву. Јаша Томић је као журналиста ексцелентан. Како мисли онако пише, онако ради. О умјетности има он мишлење, које је одвојено од мишлења модерне садање критике. Шему књижевност, појезија, умјетност служи једино као средство да оживотвори своје принципе и изнесе своје назоре. Као свугдје дошљедан, таки је и овдје. И он се не да збунити. Критика може колико хоће добацивати му, да нема умјетничке вриједности, он ће и даље радити. Заигго ? Зато, јер његовом схватању вјештине његов је роман потпунце одго-