Zora

Стр. 64

3 0 Р А

Бр. II.

не означава никакав посебни народ. Идеје племенске и о разликовању народа средством њиховог сопственог језика, биле су са свим непознате. Историчари су сматрали Ските као неке народе, које је данашња филологпја, послије дугих проучавања о језицима, једва одредила у најочајнију категорију. У Скитији било је Келта, Цимбра, Фина, Монгола и Турака. Излишно је наводити имена свих ових народа, пошто је данас познато, да они никад нису били Словени и ако су становали сјеверно од Грка, управ онамо што Римљани назваше Илиријом. Али, између овнјех имена која се појављују и ишчезавају без икаквог трага, између свих ових имена која пролазе и бјеже као Скит у дубину својих пустара, има само једно које остаје и ког историчари, с вијеке на вијек, непрестано помињј ', а то је име Венди или Венеди. Венеде, које Грци зову ()у вув~01 или Е уетос налазимо и код Омира. Херодот их представља као морнарски народ настањен на Јадранском Мору. Овај народ, од свога постанка, бавио се крло важном трговином, са ћилибаром, коју је добивао, незна се којим путем, са обала Балтијског Мора, гдје се овај производ скупљао а ког су препродавали разним народима на Средиземном Мору и у Азији. Слависте су покушавале многа непосредна испитивања, да би утврдили тачке, куда је пролазио онај трговачки друм, отворен још у првим временима између Јадранског п Балтијског Мора. Опће је мишљење, да је тај друм ишао оним правцем гдје су доцније биле римске станице преко Карнуитума данас Петронела до Беча, Сагг1гос1ит1т-а до Кракаве и СаИзга (Калића), откуда су трговци Венеди силазили Вислом до мора. Грчке медаље, које су ископане у великом војводству Познањском, канда показују како су први становници Пољске, још прије Христа, имали честе саобраћаје са Средиземним морем 1 . 1 ^епегоп. ХЈећег ет1§е 1111 бгобвћегго^к. Розеи ^е&пЗепе игаН^песШзсће Мишуеп. ВегНп 1834 ш 4".

Истина је, да су Феничани и Грци, тражећи ћилибар на истим обалама гдје се производи, узимали други пут; у стварп они су полазили из Марсеља уз ријеку Рону, пак преко цијеле Германије до ушћа ријеке Лабе. Но како унутрашња Анархпја оних крајева чињаше путовање опасним, то је Венедима остала поново у неограниченој својини трговина са овим производом као и са сјеверним кожуцима, које су много источњаци тражили. Марсељци, желећи и они непосредно се докучити до мајдана ћилибара, ријешили су се да изведу познати поход Питеаса. Овај морепловац, пошто је обишао цијелу Европу и стигао на Пољске обале, свезао је пријатељство са становницима, те за то Венеди са Јадранског мора у скоро изгубише монопол ове трговине, ког су дуго уживали. Смпјешан случај, да су Грчки морепловци констатовали како морнари Балтијског приморја носе једно те исто народно име као и они на Јандранском приморју. Плиније, у својој природној историји, као да је први који је разумио пространство које заузима велики народ Венеди, јер, налазећи се на обалама Балтика простирао се на сјевер до Висле и ту се мијешао,' веле учени Римљани, са Сарматима, Сирима и Ирима, т. ј. са народима Азијског поријекла 2 . При концу I вијека по Христу, Тацит додаје у својој вегташа, других вијести ГЈлинијевим. Не знам, вели он, да ли ја могу ставити Венеде, Пеучине и Фене између германских или Сарматских народа. 3

2 Ипак је, Плинијево познавање сјеверних словенских обала, било површно, јер је он у књизи IV, чл. 13 своје природне историје описао, како на оним обалама има великих острва на којима се л.уди рађају, неки са коњским ногама, други са тако великим ушима које им покривају цијело тијело. Он даље на сјеверу Скитије налази једну ријеку и једно море, које он вели да се зове на домаћем језику Мртво море, Мрзло лгоре (шаге шагизат) што са свим личи на руско Море лгарозно (смрзнуто море).

3 Реистогиш УепеЛогитдие е! Геппогит паУопез бегтатз ас ЗагтаИз аЉсгЉат, Дићгко, ^иапдиат Раисш, г^иоа (^иШат Ва^агпоз уосап!;, зегтопе,