Zora

род, IV.

рр. ГО.

ЈОРЛ лист Оук"1у и кнри>^^5носТ 13ЛЛСНУЛК М 7/»- , ЕДИНК* ЈО0ЧН .7П/)у V кЋ

Излази почетком сваког мјеседа. Износи 4—5 табака а цијена јој је: иа читаву годину 4 фор. или 9 д., за ђаке 3 фор. или 7 д. • У МОСТАРУ, 1. МАРТА 1899.

АТРИОТИЗАМ V

ЧњИЖЕВНОСТИ

№

I.

^рпскаје Књижевност уједном

погледу судбине свог народа:

||р она Је препуштена сама себи, ж бави се сама о себи, чита се < само } г границама своје отаџбине. Критика њена, колико је има, она је критика само српска. Њу није осијала срећа других народа да је читају и пресуђују страни народи, да они откривају њене велике таленте, да се њима одушевљавају, и да српско слово има већег значења и за шири свијет. Пала је неколико пута у туђини по која утјешна, ласкава ријеч о неким преведеним нашим дјелима, али српска писменост позната је још и данас у опћем књижевном животу само по нашим народним пјесмама. СатисФакција је то нашем народном генију, народној Музи наше страдалничке прошлости, али и један знак више, да је српска умјетничка Књижевност још дијете, и да, онако самоникла и ненапојена на опћем извору, на врелу свјетског

слова, није ни могла да дадне Јунаке за ону војску великих генија, чији умови саздаше величанствени храм Европске Музе. Наука Европска познаје неколико српских имена, биљежи их поред страних имена свјетског гласа, али Књижевност није до сада дала таквих имена. Ограничени смо на себи самијем. Српски писци осјећају се славни ако њихова дјела не пропану и ако се пред књижевним српским Ареопагом чује уз њихово име ријеч књижевник или пјесник. Тиме је сва њихова амбиција задбвољена. Српска Књижевност задовољена је тако исто смалим; величине не мјери аршином који влада у литератури опћој; она је за себе сад једна република ограничена на себи и у свом очекивању. Вијек пред нама, вијек је њеног уздања. Овај јој је дао и више од њених нада. На свима страницама народне јој повјеснице, он је оставио свој импозантни траг. Но да се Књижевност српска, не-