Zora

Стр. 132

3 О Р А

Бр. IV.

водио борбу са братом Џемом у малој Азији, заповједио управницима Биограда и Босне да нападају на земље преко Саве и Дунава. Ови то једва дочекају, пређу ријеке и допру до Темишвара. Тамо их сусрете кнез Павле са другим војводама. Први судар није био срећан, јер авангарда, коју је предводио Никола Текелија, бијаше потучена, половина изгибе, па са том половином авангарде погибе и Никола Текелија. Истина, послије тога стигне и кнез Павле, разбије Турке, пређе Дунав и допре до Голупца, ту растјера турску војску од 1000 коњаника и пошаље једно одјелење своје војске, чак до Круше-вца (Ипкегзеп. СгевсМсМе <1е8 овшашзсћеп Кекћез пп Еигора. (ЈоЉа 1854 П. књ. стр. 499.—500). Дакле, поменути Тукун-бан или Тукунлија-бан, мислим, да нико други није до Никола Текелија који је погинуо 1481. год. Сад се истиче најглавније питање овог рада: Ко је тај Ђерзелез-Алија, који је сувременик Змај-Деспота Вука, Јакубпаше босанског, управника и Николе Текелије, маџарског војводе, и кнеза Павла? Који је то јунак турске царевине, који је дијелио мејдане са горе поменутпм хришћанским јунаци.ма у размаку времена од 1461.-1493.? Јасно је са свим да се у имену Ђерзелез-Алије крије некакав турски јунак, који се прославио у ратовима са Хришћанима и кога је народна појезија, особито оног дијела српског народа, који исповиједаше Ислам, онако лијепо опјевала. Одмах, само по себи, види се да је тај јунак мухамеданских Срба водио борбе у самом почетку поропадања Босне и надирања турског на српске земље с оне стране Саве и Дунава. Раније истакох, да се Ђерзелез, по народном предању највише бавио у Сарајеву, које му је, по мишљењу народа, било и мјесто рођења, али истакох и то, да се Ђерзелез-Алија највише помиње око Дунава и Саве, особито у Нодупављу.

То је истакао и у својој расправи „Пошљедни Бранковић" г. Ст. Новаковић. Али нам стоји на путу то, што се у народној појезији и причама као мјесто становања истиче поглавито Сарајепо. Тако, сад имамо два краја у којима су се догађала дјела Ђерзелез- Алије. Босна с градом Сарајевом, (на једном мјесту Травник) и IIодунапље. У поменутој расправи г. Ст. Новаковић наглашује, па готово и доказује да се Ђерзелез-Алија бавио у Подунављу и по његовом истраживању Ђерзелез је исто лице са Али-бегом санџакуправником града Слгедере-ва. Да оставимо за тренутак ЂерзелезАлпју, да се задржимо на овом Али-бегу ; санџак-управнику Смедерева града. Први помен кога имам при руци о Али-бегу. санџак-управнику Смедерева, јесте из 1458 год. То је, дакле, оно вријеме, када је деспотовина Ђурђева била у самртничком ропцу, када су се као мртвачка хладноћа приближавалп пошљедни откуцаји, пошљедње сјени слободе Ђурђевој држави. Дубровчанин Лакари у своме дјелу: Сор1080 ШбкеиоДе аппаИ <И Каиза на стр. 102. има једну бпљешку ове садржине: „Е(. НаШразза Ап^е1о\'1сћ оссиро 1а 8атап<1п а сои 4и4а ]а бета; е! со С|ие8(,а регсШа теппе а Нтге аппо 1458. Што значи да је Али-паша Анђеловпћ освојио Смедерево и Србију (само не 1458 него 1459. год. јуна мјесеца). Одмах затпм год. 1461. Херцег Стјепан ратовао је око Клиса са хрватским баном Павлем Сперанчићем, а на граници према пропалој деспотовини са турским гзојкоцом од Србије. Овај турски војвода није нпко други до Али-бег управник Смедерева. Кад је султан Мехмед спремпо војску да освоји Босну, то да би заварао краља Матију и задржао да не помогне Босни, пошаље један одред војске под Али-бегом према Сави. Ово се види из писма, које је краљ Матија ппсао папи 24 јануара 1164 год. (види 81ерћапо Какта ЕрНоше